Više ni ne znam šta zapravo želim
Zdravo i srećan ti ponedeljak.
Dok ti čitaš moju kolumnu, ja sam na Majorki i još se dobro sećam jednog razgovora sa klijentkinjom koji mi je ostao urezan u pamćenje. Rekla je:
„Više ni ne znam šta zapravo želim. Samo znam šta svi drugi trenutno rade.“
Slično ili isto čula sam u poslednje vreme na sesijama, zato želim danas ponovo da se dotaknem ove teme, koja ima moć da nam, svesno ili nesvesno, donese jedno izazovno osećanje: poređenje sa drugima.
Racionalno, naravno, znamo da nam to ne prija.
Ali, kako prestati?
Pogotovo kada je granica između inspiracije i poređenja često vrlo tanka?
Ne govorim o zavisti.
Verujem da je zavist samo zapakovana inspiracija (u vrlo neugodan omotač koji smemo da skinemo).
Govorim o onom tupom osećaju kada primimo previše spoljnog sadržaja toliko da više ne znamo šta je uopšte za nas dobro.
Psihološki gledano, poređenje je stari program preživljavanja:
“Gde sam ja u čoporu?”
Zvuči čudno, ali zapravo pomaže za orijentaciju.
Jer kad imamo orijentaciju, znamo kuda idemo i onda možemo da napravimo plan.
To donosi osećaj sigurnosti, kontrole i samostalne moći delovanja.
Ali mislim da ponekad zaboravljamo šta je suština kada govorimo o dobrim osećajima i ispunjenom životu.
Zašto je ovo toliko izazovno?
Zato što su u nama često aktivna dva vrlo različita dela:
Sa jedne strane, navika da se poredimo pomaže nam da stvorimo sigurnost kroz ponavljanje i kontrolu. Posebno na društvenim mrežama, tuđi putevi i sadržaji mogu da nas inspirišu.
Neki ljudi čak osećaju da “propuštaju nešto važno” ako nisu stalno prisutni i primećuju kako im raste unutrašnji nemir kada na jedan dan prekinu taj ciklus poređenja.Sa druge strane, osećamo da nas poređenje udaljava od sebe, da nas odvlači od onoga što mi zaista želimo od trenutka, od unutrašnjeg glasa, od našeg kompasa.
I tu leži paradoks:
Poređenje nam daje utisak da jasnije vidimo gde smo,
ali istovremeno čini da naše sopstvene konture postaju sve bleđe.
“Da bi se mogao porediti sa nekim, moralo bi da znači da ste dvoje na potpuno istom putu.
To nije moguće.”
5 pitanja koja možeš sebi da postaviš:
Ko to u meni trenutno govori?
Zapitaj se: koji deo mene je sada u modu poređenja?
Možda onaj koji se oseća mali, nesiguran, preplavljen?
Taj deo ne traži poređenje, nego orijentaciju.
Reci mu: “Vidim te.”
Zatim pronađi nešto što će mu dati osećaj sigurnosti i kontrole u sadašnjem trenutku.Ko bih bila bez ove informacije?
Ako te neki post, vest ili tuđa “bolja verzija” okine, pitaj se:
Ko bih bila da to nisam videla?
(odgovor te odmah vraća na tvoju unutrašnju mapu).Šta tačno sada poredim i zašto?
Umesto da se “samo” porediš, pitaj se: koji aspekt mene se sada aktivirao i koje potrebe stoje iza toga?
Često tu leži uslov:
„Kad bih imala vezu/decu/više uspeha… bila bih srećna.“
Da li je to zaista istina?Da li bih zaista želela da zamenim mesto sa tom osobom?
Većina ljudi je iznenađena kada iskreno odgovori:
Ne, ne bih menjala ceo život samo jedan deo.
I to je onda tvoj cilj.Koje su tvoje vrednosti i kako ih živiš danas?
Izaberi 1–2 vrednosti po kojima želiš da živiš.
Kada ih jasno definišeš, sadašnji trenutak postaje mnogo ispunjeniji.
Ako ti je, na primer, vrednost “lakoća” kako danas možeš da je osetiš?
Ako je “zdravlje” kako danas možeš da sebe učiniš ponosnom u tom području?
Što si zadovoljnija onim što već jesi, to se manje porediš.
Orijentacija i misao koja daje oslonac
Prava orijentacija ne dolazi spolja,
već onog trenutka kad iskreno znaš šta ti zaista želiš.
Kada si povezana sa onim što ti ima smisla,
životi drugih više ne izgledaju kao ogledala
već kao film koji možeš mirno da posmatraš,
bez potrebe da se preispituješ.
Bez zavisti.
Bez pritiska.
Samo jasnoća:
To je lepo, ali nije moje.
Sve najbolje,
Maja 🌷
P. S. Za 4 dana počinje prvi ciklus edukacije Spiritual Integrative Practice™ i kada bi samo znala koliko je doslednosti, truda, stresa, anksioznosti, preispitivanja, istraživanja, razmišljanja, skoro pa milion pomisli o odustajanju, prilagođavanja i toliko toga još stalo u prethodnih godinu dana možda bi ti bilo lakše da ne odustaneš od svog smisla.
Ako želiš u naredne 4 nedelje da nam se pridružiš, upis je još uvek otvoren i možeš se prijaviti ovde.
Ne brini, nema brzog rešenja i ova edukacija od tebe zahteva sve što je zahtevala i od mene dok sam je stvarala. Da odabereš sebe i da u nju uroniš cela.