Sutra ujutru počinjemo

Volim nedelju.

Za mene je ona miris mora, sveže oprana posteljina, kafa i sardine na žaru, ali je isto tako i prolaz u odaju u kojoj se dešava sve ono za šta tokom ostatka nedelje često nemamo ni vremena ni tišine.

Dok ti ovo pišem, iza mene su tri nedelje koje sam provela u svojim ličnim procesima, a do kraja septembra sam potpuno offline za klijente i svet. Jedino mesto na kojem ćeš u tom periodu moći da me čuješ, sretneš i budeš sa mnom jeste Room 44, moje hodočašće od 44 dana koje počinje sutra ujutru i koje delim sa tobom.

Da bih danas mogla da se povučem, da ne odgovaram lično na svaki mejl i da znam da moj posao može savršeno da funkcioniše i kada ja ne radim, morala sam da napravim jedan od najvećih koraka za mene: da izgradim sistem i da imam dovoljno poverenja u svoje ljude da tačno znaju šta želim, kako želim i šta treba da urade kada im kažem da me neko vreme neće biti.

O tom delu puta gotovo niko ne govori. O poverenju.

Ljudi vide leto, pauzu, kreativnost, uživanje, izležavanje na suncu, čitanje i dremke pod borovima, ali ne vide šta je sve bilo potrebno da bi žena jednog dana sebi zaista smela da dozvoli takav život. Ne vide godine u kojima radiš jako mnogo, radiš kada niko ne radi, veruješ kada niko ne veruje, učiš dok se drugi hvale svojim uspesima i diplomama, a ti grcaš na zadnjih 500 evra jer si upravo (ponovo) uložila 15.000 evra na edukaciju i još uvek nemaš nikakvu garanciju da će se sve u šta veruješ pretvoriti u život koji zamišljaš. Onda odlučiš da ideš korak dalje pa uložiš preko 24000 evra u akreditaciju i kreneš da praviš svoj metod.

A onda sagoriš.

Budeš iznemogla, anksioznost te ščepa za dušu i počneš da sumnjaš u sve. Svaki korak ti se čini besmislenim i malim, ubeđena si da nije dovoljno, da nećeš uspeti, da još nisi stigla, iako si već tu. Samo što tada teško možeš samu sebe da podsetiš koliko si puta već uspela, koliko si daleko otišla i koliko je toga već izraslo iz odluka koje su u trenutku donošenja izgledale zastrašujuće.

U tim trenucima nam je potreban neko naš, neko kome verujemo dovoljno da nas uzme za ruku, okrene i pokaže nam put koji smo već prešle. Ne da nas ubeđuje da ćemo možda jednog dana moći, nego da nas podseti da već možemo - jer već jesmo.

Kada sam prošle godine ušla u svoj proces od 44 dana, desilo mi se sve. Bilo je prestrašujuće, neopisivo, božanstveno i toliko duboko da bih, kada bih mogla, ponovo prošla kroz svaki njegov deo.

Iz tog iskustva je nastao Room 44.

Stvorila sam ga kao prostor u kojem ću sa tobom deliti priče, putokaze, svoje uspehe i padove i, ako baš želiš da ih tako nazoveš, moje „formule“ kako se uspeva i kako čovek sebi daje dozvolu za sve ono što u dubini već zna da želi.

Moja priča nije kalup u koji treba da se uklopiš. Ona je ogledalo u kojem možeš da ostaneš, da se prepoznaš i pronađeš, ali i da odeš dalje nego što sam ja otišla.

U Roomu 44 pričaću ti o životu, o usponima i padovima, o novcu i ulaganjima, o pisanju koje kida kožu sa leđa i zaceljuje dušu, o poslovima i projektima koji su me doveli do međunarodno priznatog terapijskog modaliteta i mogućnosti da radim sa ljudima u celom svetu, a otvorili vrata da nakon 5 godina aktivnog predavanja uđem i na univerzitete ako budem želela. Znaš li zašto kažem ako budem želela? Jer se moja vizija u ovih SAMO GODINU DANA toliko promenila. Danas me zabavlja sve ono što me je plašilo, a ono što sam stremila da postignem preraslo je samo sebe i ne treba mu kalup i forma.

Pričaću ti kako se stiže pod ove borove tako što otpustiš strah i potrebu da stalno nešto imaš, moraš, postižeš i budeš veća od same sebe, i kako, gotovo paradoksalno, još veće stvari počnu da dolaze tek kada pustiš.

Neću ti pričati samo o lepom delu puta i neću ti pokazivati završnu sliku bez svega što joj je prethodilo. Podeliću sa tobom ono što sam naučila dok sam gradila, gubila, ulagala, padala, ponovo ustajala, menjala pravac i dozvoljavala sebi da prerastem ono za šta sam nekada mislila da je moj najveći san.

Room 44 počinje sutra ujutru.

Do večeras u ponoć imaš priliku da nam se pridružiš po presale ceni. Od sutra važi standardna cena.

Jedva čekam da otvorimo vrata ove odaje i da naredna 44 dana sa tobom podelim sve ono što ne može da stane u nekoliko storija, jednu objavu ili još jednu lepu rečenicu o uspehu.

Ako osećaš da je vreme da čuješ celu priču, da se u njoj sretneš sa sobom i možda odeš dalje nego što trenutno veruješ da možeš - čekam te u Roomu 44.

Mini uvod delim ti ovde https://t.me/majawusip/1792