Šta je ostalo nedorečeno?
ROOM 44
Jutros sam postala svesna šta je sve iza mene i koliko je energije bilo potrebno za svaki proces, stvaranje, predavanja, licence, ljude, (ne)zadovoljstvo istih, frustracije i pohvale.
Činjenica je:
Nema tajne formule kako se nešto postiže. Nema ni vere koja će da zameni akciju, ali postoji sve ostalo i upravo to čini tvoj put.
Kada bih ti morala nabrojati šta je sve stalo u prethodnih godinu dana, rekla bih mnogo stresa, pisanja, učenja, pričanja, umora, sumnje da li ću uspeti, njegove rečenice “Ti si već uspela”, zahvalnosti i ispunjenosti jer zaista uspela sam. I baš sam ponosna na sebe.
Iz tog osećaja ti danas i pišem, jer vidim koliko je strahova prisutno u životima svih nas, koliko sumnji, poređenja, zavisti, izbegavanja i potrebe da drugima nađemo manu, da “se stavimo na crtu” ne bismo li otkrili u čemu sam ja bolja i kako mogu da imam sve to što ona ima. A znaš šta, juče slušam jednu od mojih mentorki, i smejemo se, jer istina je:
Dok se ti porediš sa drugima, promiče ti život. Naravno da i ti možeš da imaš sve, ali tek kad izađeš svoje sudnice. Dok si ti u sudnici i sebi govoriš sve ono što nikome drugom ne bi rekla, oni su u laboratoriji, probaju, usuđuju se, eksperimentišu, ponekad eksplodiraju, ali ipak nastave dalje. I baš je tako. Sve me manje ima tamo gde me očekuju, a sve više tamo gde mi valja biti i stvarati.
Sve doživljavamo lično. Zar ne?
Želimo da rastemo, da se usudimo, a ipak nas boli što ne možemo ostati iste. Boli nas što nije kako smo mi isplanirale. Boli nas jer neko prodaje svoj stoti program po ceni od 7k, a mi čekamo da “neko” vidi koliko je naš vredan i da ga kupi. Neću ti spominjati partnere i mehaniku sile kojom bismo od njih da napravimo sve što se očekuje da nam On pruži i bude. Ima mnogo primera koji mi sada padaju na pamet.
Istina je da si ti sasvim u redu. Ništa ti ne fali. U odnosima koje procenjuješ i menjala bi, nema pomaka. Jedini odnos koji je temelj svega gore pomenutog je odnos koji imaš sama sa sobom.
Kakva si prema sebi, takav je i život prema tebi.
Fokus je kao droga. Što ga više usmeravaš na ono što je izvan tebe, na tuđe živote, uspehe, brojeve, to više nestaješ sama sebi sa radara.
I sada bih ti rekla nešto jako moćno, ali prestravljujuće - zaboravi na pravila i očekivanja. A ti onda sebe pitaj: Kako bih se osećala da to zaista uradim? Šta bi bilo drugačije? Ko bih ja postajala kada bih shvatila da to što sam danas je slika mene na kojoj mi valja raditi doživotno?
Znam, i za to je potrebno energije, vremena, postavljanja prioriteta. A kome bi trebalo da si na prvom mestu, ako nisi samoj sebi?
U to ime otvorila sam ROOM 44. Krećemo 27.07. Ne zato što moraš, nego zato što sebi napokon postaješ prioritet.
