Psihoduhovna podrška • nova profesija budućnosti

U svetu u kojem živimo, sve više ljudi oseća da ono spolja više nije dovoljno. Terapija nudi rešenja, ali ne dodiruje dušu. Duhovne prakse nude smisao, ali često zanemaruju psihološke slojeve. Coaching pruža motivaciju, ali retko ide do korena.

Psihoduhovna podrška nastaje baš tu na raskršću svih tih pravaca.

To je profesija koja spaja:

• dubinsku psihologiju – razumevanje nesvesnih obrazaca,

• spiritualne prakse – otvaranje prema unutrašnjem smislu,

• šamanske rituale i simbolički rad – povratak korenima,

• iskustvenu i telesnu praksu – integraciju celog bića.

Kada pružamo ovakvu podršku, mi ne dajemo odgovore – mi držimo prostor u kojem druga osoba može da pronađe sopstvenu istinu. I upravo tu se rađa nešto novo: jedan drugačiji način rada sa ljudima, priznat i akreditovan kao Spiritual Integrative Practitioner (SIP®).

Tokom šest meseci predavanja i šest meseci supervizije, kao i na iskustvenom susretu na Majorki, učimo kako da to bude naša profesija ne samo poziv srca, već i priznata praksa kroz koju možemo da služimo.

Šta dobijamo?

• jasnoću kako da podržimo tuđi razvoj i isceljenje,

• metodologiju koju sami integrišemo u sopstveni život,

• pripadnost grupi ljudi koji zajedno grade put,

• znanje koje ostaje zauvek – jer jednom kada naučite da čitate unutrašnje simbole, oni vam postaju kompas kroz ceo život.

Možda je baš ovo trenutak da se pitate: kako ja želim da služim svetu?

I šta znači biti deo nove profesije koja oblikuje budućnost podrške i isceljenja.

Trenutno je otvoren upis za jedini ciklus na srpskom jeziku (2025/26), a više informacija dobijate direktno od nas.

https://majawu.eu/spiritual-integrative-course

Živimo u svetu u kojem je nasilje postalo podrazumevano. Okrećemo glavu pred pretnjama silovanjem, pred potrebom da se žene prebijaju, kao da je to nešto što se ne tiče nas. Statistike su zastrašujuće hiljade žena svakodnevno trpi zanemarivanje i nasilje, a mnoge su dovede do samoubistva jer ne vide izlaz. Deca su žrtve zlostavljanja i zanemarivanja, a posledice tih trauma će zahtevati godine pažnje, podrške i prisustva.

Ovo nije samo brojka. To su životi izgubljeni, povređeni, zanemareni koji zahtevaju našu svest, našu akciju, i našu hrabrost da ne okrenemo glavu. Da bismo stvorili svet u kojem sigurnost i poštovanje nisu privilegija, već pravo, moramo prepoznati i reagovati. Svaki čin nebrige ili indiferentnosti produbljuje patnju onih koji nemaju glas.

Zato ovo nije samo edukacija. Ovo je oblikovanje jedne nove profesije – profesije budućnosti i poziv svima nama da kroz svoj rad pomognemo svetu koji je u potrazi za dubljim isceljenjem i autentičnom podrškom.