Laka sam jer moja posuda izbacuje sve što nije moje
Jutros zapljuskivanje počinje da biva prijatno. Bilo je toliko neprijatnih uvida da sam želela da pobegnem od njih.
Nisam.
Ostala sam.
To je moja i dobra i nekad manje dobra strana. Ostajem do kraja.
Kada razmišljam o odaji u kojoj 44 dana sedim sama sa sobom, vidim je kao inicijaciju. Znaš onaj osećaj koji se provlači godinama, ali mu uvek izmakneš? E ovde te sačeka. Jer si napokon odlučila da ostaneš nasamo sa njim.
U njega često stane:
krivica - stid - davanje - prekomerno razmišljanje - nedostatak lične vrednosti - samopouzdanja - pogrešni izbori - ____________.
Međutim, u tom osećaju je i mapa kako da stigneš do svega suprotnog. Do onog što te raduje, što te ispunjava, što te nadahnjuje i čemu više (ili po prvi put) ne želiš da okrećeš leđa.
Ovog leta sam u zemljanu odaju svih mojih duhova ušla sa namerom da granice ne budu zidovi, nego aura.
I bilo je teško.
Ako ti moja razglednica ima (nema) smisla i vuče te da je čitaš do kraja, ostaviću ti jednu mapu iz Room 44 koja ti može biti od koristi ako želiš da ostaneš nasamo.
Uzmi papir i olovku.
Sledeće stavke pročitaj i ne razmišljaš duže od 3 - 5 sekundi. Prvi odgovor koji osetiš u telu je tvoj. Napiši na papir T (tačno) ili N (netačno).
Ja sam ta koja uvek sve zna i može.
Meni se ljudi obraćaju i kada im je potrebno zavrnuti vodu u stanu pred odlazak na odmor.
Nije mi teško. Rado ja to za druge.
Odgovoriću na mejl, nema veze što je 23:14.
Donela sam odluku da neću biti dostupna na odmoru.
Na godišnjem odmoru pratim šta rade kolege, proveravam poštu, ne ispuštam telefon, pišem mejlove i raduckam po malo.
Baš ću ja da sedim, a ko će kuću da mi sredi?!
Sačekaću, doći će i moj red.
Ne pitam ljude kako su i šta im je potrebno. Ja znam šta je meni od njih potrebno.
Mislim da nisam dovoljno dobra.
Fali mi još ________________________
Vladeta Jerotić je rekao: ,,Kada nekog voliš, radiš čuda!”
Ja ću da te pitam: ,,Koliko voliš sebe?”
Nema tačnih niti pogrešnih odgovora. Papir na koji si pisala može biti putokaz, a može biti i frustracija. U redu je i jedno i drugo.
Moje putovanje kroz room 44 počelo je na moj 44.-ti rođendan. Na Majorki, u kući sa brojem 44. Trajalo je 44 dana i ove godine sam želela da ga podelim sa tobom jer imam nameru da ga praktikujem dok sam živa.
Nije za svakoga. Kao što ni ti nisi za svakoga.
Neko voli da je obavijen maglom, da je naizgled lagan, a da svu svoju gorčinu i težinu nosi ispod kože. Sigurno je teško i neprijatno, mada bi mnogi rekli: ,,Kakav ljubazan čovek!”
Neko voli da skine sa sebe i kožu. Jer tek tada može da razluči da li je magla njegova, da li su gorčina i ljubav zamenile mesta i da li se nedostatak lične vrednosti obukao u strah.
Ne sudi prerano. Nemoj odmah da misliš ja sam prva ili ova druga! Obe si. I još mnogo njih si.
44 dana, skidaćeš se sama pred sobom kroz priče i simbole, uz more i meditacije koje nikad nisi iskusila i uranjaćeš tamo gde ni sa bocom kiseonika mnogi nisu uspeli. A možda i nećeš. Do tebe je.
Jednom ću ti pričati kako izgleda temazcal terapija u zemljanoj sauni uz biljnu terapiju i čajeve od kojih ti se duša iscedi. A ako te zanima više, dođi i iskusi prve korake na ostrvu zajedno sa mnom ili kreni od Room 44.
Do sledećeg pisma sa ostrva ᥫ᭡.