Kad pomaganje postane način izbegavanja sebe

Zdravo i srećna nam nedelja. Moja je divna, meka i u procesima Healing Depths. Danas bih da podelim nešto važno sa vama.

Mnogi od nas poznaju onaj dobar osećaj kada nas neko treba. To nam daje strukturu. Svrhu. Potvrdu. Ali, šta se dešava kada to postane navika, a zatim i uloga iz koje više ne možemo da izađemo? Ove nedelje na psihoterapiji na ostrvu, imam jedan par koji se suočava sa ovom temom. I dok su oni na sound healingu i uče kako da se prepuste, ja ću napisati članak za vas

Kada daješ više nego što ti prija i to shvatiš tek kada tvoje telo počne da protestuje to je znak da se crvena lapmica odavno upalila

Nemir, iscrpljenost, povlačenje, pa čak i bolest… Odjednom se čini kao začarani krug. Ljudi cene tvoju spremnost da pomogneš. Možda si i sam/a već počeo/la to da očekuješ od sebe. A kada konačno postaviš granicu, to ti deluje čudno. Možda čak i pogrešno.

Zar to nije ono po čemu si “ti” poznat/a, specijalac?

Da i ne. To jeste deo tebe.

Ali nije sve što jesi.

I svakako nije jedini razlog zašto te ljudi vole.

Voleti nekoga ne znači spašavati ga.

To znači susresti ih tamo gde jesu, bez da pri tom izgubiš sebe.

Ponekad pomešamo ono što nas nosi sa onim što nas na duže staze iscrpljuje. Pomaganje može biti čin ljubavi ali i strategija da ne osetimo ono što se u nama javlja kada nastupi tišina.

To je često unutrašnji, preaktivni deo nas koji se pokreće da bi zaštitio ranjivo u nama. Najčešće razvijen u ranom detinjstvu, kada su bliskost i pažnja bili vezani za korisnost i postignuće. Kada je sav fokus usmeren na druge, možemo izgubiti kontakt sa sobom.

„Možeš brinuti — a da ne nosiš sve na svojim leđima.“– Alex Elle

Zašto često pomažemo iz osećaja dužnosti iako izgleda kao ljubav

• Sindrom pomagača nije karakterni nedostatak, već često naučeni obrazac ponašanja u odnosima: „Ako me neko treba, ja sam bezbedan/na.“

• Konstantno pomaganje postaje identitet, ako se unutrašnja praznina ne prepozna. Slušati druge i žrtvovati se tada postaje način da pobegnemo od sebe, svojih želja i ciljeva.

• Prava povezanost zahteva granice. U suprotnom, to nije intimnost već prilagođavanje.

Mali alati koji mogu pomoći

1. Postavi drugačije pitanje.

Ne: Šta danas mogu da učinim za druge?

Već: Šta mi je danas potrebno da ostanem u kontaktu sa sobom čak i dok sam tu za druge?

Promena perspektive menja i energiju.

Nije poenta davati manje, već davati tako da se ne iscrpiš.

2. Kratak unutrašnji dijalog sa delom tebe koji „mora da pomogne“.

Zatvori oči na trenutak. Oseti sebe.

Upitaj taj deo koji se boji da postavi granicu:

„Šta se plašiš da bi se desilo ako danas ne pomogneš?“

Slušaj bez osuđivanja kao da razgovaraš sa najboljom prijateljicom. Možda se javi stara briga. Možda želja da budeš viđen/a.

Zapiši biće ti jasnije. I lakše da budeš nežan/a prema sebi.

3. Trenutak bliskosti sa sobom.

U sred svakodnevnog haosa, položi ruku na srce ili stomak. Oseti dah. I reci sebi tiho:

„I ja sam ovde.“

Bez cilja. Bez osude.

Samo 60 sekundi mira.

4. „Ne moraš se spaliti da bi drugima bilo toplo“

Ova rečenica mi je pomogla da shvatim:

Niko ne profitira ako sagoriš dok se žrtvuješ.

I niko drugi ti neće reći kada ti je dosta (a bilo bi i nepristojno da to rade, zar ne?)

A opet, često krišom priželjkujemo dozvolu da napravimo pauzu.

Ako ovih dana, pored straha, osećaš i pojačan bes to je znak da je vreme za granicu.

Ne prema drugima.

Već prema sebi. Za sebe.

Otkriću ti nešto lično. Ja dolazim iz malog grada, iz Vojvodine, gde je važnije da si fin prema svima, nego da si dobar prema sebi. I iz tog modela sam i ja putovala ka sebi. Davala preko mere, vukla iz mulja one kojima je tamo fino i biraju svesno da ostanu. A onda se desilo da sam ja upala u taj mulj i odlučila da ih sve pustim, (neka svako ide s milim Bogom gde mu je drago) i da lakša ustanem. Procesi su trajali godinama, ali su toliko moji i toliko su mi doneli da sam danas neizmerno zahvalna gde sam i ko sam.

Pitanja za razmišljanje

• Gde bi danas mogao/la da se pojaviš za sebe sa istom nežnošću koju inače daješ drugima?

• Gde bi ti možda bila potrebna pomoć i možda bi time čak dopustio/la drugima da ti se više približe?

Dozvoljeno ti je da pomažeš.

Ali isto tako ti je dozvoljeno da čuješ upozorenja svog nervnog sistema.

Ne zaboravi to.

Ako ti se ova tema pokrenula slobodno mi piši. Sa mnom možeš raditi kroz divne negujuće procese i Healing Depths psihoterapiju u vidu mesečne pretplate gde te čekaju sesije, grupni procesi i mnogo toga još, kao i na ostrvu. Ako preferiraš rad uživo, poseti me na Majorki i iskusi moj program i poseban pristup dubinama. https://majawu.eu/start-here

A ako želiš da naučiš kako da pomogneš drugima, pridruži se edukaciji i postani ona/j koji/a menja svet! https://majawu.eu/spiritual-integrative-course/

Ili napiši koju bi temu voleo/la da sledeći put obradimo.

Sve najlepše i puno pozdrava sa Majorke!