Ako te je ovaj video dotakao na dubljem, tišem nivou i osećaš poziv da nastaviš svoj unutrašnji proces, ovde možeš pronaći različite načine rada sa mnom — u skladu sa tvojim potrebama i ritmom.

Profesionalna obuka i trening
Međunarodno akreditovana integrativna edukacija za terapeute, praktičare i sve koji žele da prodube svoj rad sa ljudima i sobom.
https://majawu.eu/spiritual-integrative-course/

Healing Depths Membership
Online membership program za dubinski unutrašnji rad, psihološko razumevanje, Q&A susrete uživo i samostalan proces.
https://majawu.eu/healing-depths-program/

Psihoterapija & retreats Majorka
Individualni psihoterapijski rad, integrativni pristup.
https://majawu.eu/start-here/

Knjige
Psihološka i književna izdanja.
https://majawu.eu/shop/

Sa ljubavlju,
Maja

Read more

Ona koja sve može.
Koja ne staje.
Koja odgovara na poruke dok kuva, radi, reguliše tuđe emocije, vodi posao, brine o porodici, pokušava da spasi odnos koji je odavno prestao da bude odnos i noću leži budna sa nervnim sistemom koji ne zna kako da se ugasi.

One koje više ne znaju da li su umorne, tužne ili samo potpuno emocionalno pregorele.

Žene koje su toliko dugo bile jake da više ni ne osećaju koliko ih boli.

I onda dođe veče.

Deca zaspu. Partner je fizički tu, ali emocionalno odsutan godinama. Telefon je u ruci. Scroll ide beskonačno.

I negde između svih tih saveta žena počne da oseća još veću prazninu.

Jer nije problem u tome što ona “ne zna dovoljno”.
Problem je što više nema gde da spusti sebe.

Nema prostor gde ne mora da bude jaka.
Gde ne mora da objašnjava zašto je umorna.
Gde ne mora da glumi da je dobro.
Gde neko razume kako izgleda živeti sa nervnim sistemom koji godinama preživljava, a ne živi.

I upravo zato je nastao Healing Depths®.

Ne kao još jedan self-help program.
Ne kao još jedna motivaciona zajednica žena koje će ti pričati da “manifestuješ bolji život”.

Nego kao prostor za žene koje su umorne od preživljavanja.

Za žene koje osećaju da su izgubile kontakt sa sobom.
Koje više ne znaju šta osećaju jer su godinama morale da funkcionišu.
Koje žive pored ljudi koji ih ne vide.
Koje rade tri posla i opet osećaju krivicu kada odmore.
Koje nose porodice na leđima dok im telo polako počinje da govori ono što one više ne mogu.

U Healing Depths® ne dobijaš samo sadržaj.

Dobijaš prostor.

Pravi prostor.

Mesto gde konačno ne moraš da budeš “manje” da bi bila prihvaćena.
Gde možeš da kažeš da si umorna.
Da si besna.
Da si prazna.
Da ne znaš više kako da nosiš sebe.

I niko te neće popravljati.

Ne ona grupa gde ljudi glume prosvetljenje.

Nego stvaran prostor živih žena koje prolaze kroz stvarne stvari.

Žena koje pokušavaju da sastave sebe nakon godina disocijacije, preživljavanja, emotivne gladi, burnouta, trauma i odnosa u kojima su se izgubile.

Svakog meseca imamo i dva grupna poziva uživo unutar zajednice.

Ne da slušamo generičke savete.

Nego da sednemo zajedno kao ljudi koji više ne žele da žive na autopilotu. Možeš da slušaš, možeš da se pojaviš i postaviš pitanje, ispričaš svoju priču, možeš da pišeš komentare.

Ako osećaš da si umorna od toga da stalno budeš jaka…
ako osećaš da te niko zapravo ne vidi…
ako si zaboravila kako izgleda osećati mir u sopstvenom telu…

možda je vreme da konačno prestaneš da prolaziš kroz sve sama.

Healing Depths® te čeka.

HEALING DEPTHS KRUG

Vidimo se u HD odaji.

S ljubavlju,

Maja

Zanimljivo je da čak i ne moraš da ostvariš kontakt očima sa drugim vozačem da bi osetila bes koji „zrači“ iz njegovog vozila. I možeš osetiti kako se bes podiže u tebi u tom trenutku. Deluje kao potpuno prirodna reakcija, često iz potrebe za zaštitom. Kao da njihova uznemirenost ulazi u tvoje telo kao da je tvoja.

Većina nas to pripisuje stresu trenutka.
Ali želim da razmotriš nešto dublje.

Emocije su energija i energija se kreće između ljudi, svesno ili nesvesno.

Šetnja kroz pijacu

Većina ljudi ovo prepoznaje u intenzivnim situacijama: bes u saobraćaju, svađa, dete koje plače u restoranu. To osećamo.

Ono što većina propušta je suptilnija verzija koja nas pogađa svake nedelje.

Razmisli o poslednjem putu kada si bila među ljudima. Odeš na pijacu, koncert ili u tržni centar osećaš se dobro kad dolaziš.
Ali negde usput, raspoloženje se menja.

Vraćaš se kući razdražljiva bez jasnog razloga.
Odjednom si anksiozna zbog budućnosti.
Ili se jednostavno osećaš… loše u vezi sa sobom.

Često te emocije nisu tvoje.

Ta promena emocionalnog stanja može biti znak da si nesvesno „pokupila“ emocionalno polje ljudi oko sebe.
To znači da njihovi stres, tuga i briga dolaze sa tobom kući.

Tvoj energetski sistem zna šta je tvoje, a šta nije ali um često pogrešno tumači signal.
Ako se emocija pojavi, mozak automatski pretpostavlja da je to naša emocija.

Magično pitanje

Naučiti da razlikuješ šta je tvoje, a šta si preuzela od drugih jedna je od najvažnijih veština.

Jednostavan način da to razviješ je da sebi postaviš jedno pitanje sledeći put kada osetiš stres, razdražljivost ili anksioznost:

To pitanje stvara distancu između emocije i tvog autentičnog stanja.
Vrlo često ćeš primetiti da intenzitet emocije odmah počinje da se smanjuje.

Besplatan događaj za tebe

Krajem maja držaću jedno predavanje Kafa sa terapeutom.
Pričaćemo o emocijama u telu, kako se prenose između ljudi i radu kojem sam posvetila život kroz susret sa studentima, klijentima i ženama koje do mene dolaze na ostrvo.

Biće to sjajan događaj i volela bih da budeš tu!

📅 Četvrtak, 25. maj u 17:30

👉 Prijavi se odgovorom na ovaj email i na dan dešavanja poslaću ti link za zatvoren prostor u kom ćemo se sresti i gde mi možeš postaviti i pitanje ili izneti svoju priču koja može biti od koristi drugim ženama.

Sa ljubavlju,
Maja

💌 Imaš pitanje koje bi volela da obradim u toku ovog javljanja, a ne želiš da ga postaviš uživo ?
Slobodno odgovori na ovaj mejl.

Ako ti je ovaj mejl prosledio prijatelj, možeš se prijaviti za tekstove o ličnom i duhovnom razvoju ovde:

Subscribe now

a ako želiš da uđeš u Healing Depths krug, možeš ovde

Krug

Kontekst: Nakon što je napustio Ostrva blaženih i prešao more, Zarathustra se vraća na kopno, ali ovaj put ne ide u svoju pećinu, već kreće u obilazak. U jednom trenutku nailazi na mali grad sa veoma malim kućama i tada izgovara govor upućen tim „malim“ ljudima. Govor je pun kritike njihove moralnosti i nosi naziv „O vrlini koja čini malim“.

Neki od odlomaka koje Jung analizira su:

„Avaj, radoznalost mojih očiju izgubi se i u njihovom licemerju; mogao sam da osetim svu njihovu mušičastu sreću i to njihovo zujanje oko sunčanih prozora.
Vidim toliko dobrote koliko i slabosti. Toliko pravde i saosećanja koliko i slabosti. Okrugli su, pravični i blagi jedni prema drugima, kao što su zrna peska okrugla, pravična i blaga jedni prema drugima.
Ponizno prigrliti malu sreću to oni zovu ‘pomirenje’! A pritom već krišom gledaju oko sebe, tražeći novu malu sreću.
U dubini, oni žele samo jedno: da im niko ne naudi. Zato ugađaju svima i čine dobro svima.
Ali to je kukavičluk, čak i ako se naziva ‘vrlinom’.“

Kao i obično, Jung se fokusira na Nietzscheovu oštru kritiku „nižeg čoveka“, jer smatra da je to projekcija njegove sopstvene inferiornosti. Smatra da se filozof u tom trenutku suočava sa sopstvenom senkom, projektovanom na to „malo“ selo, i daje sledeće zapažanje:

„Ako senku posmatramo kao psihološki aspekt ili kvalitet kolektivnog nesvesnog, ona se manifestuje u nama; ali kada kažemo: to sam ja, a to je senka, mi je personifikujemo i time pravimo jasnu razliku između to dvoje, između nas i tog drugog i u meri u kojoj to možemo, izdvojili smo senku iz kolektivnog nesvesnog.“

Ovde Jung daje ključ za rad sa senkom i uvodi nas u proces aktivne imaginacije. Nije dovoljno samo znati da senka postoji potrebno je razlikovati je u sebi i personifikovati je, kako bismo mogli da radimo sa njom, odvojeno od ega.

Važno je napomenuti da mnogi kritikuju Jungov pristup personifikaciji psihičkih sadržaja, davanje imena i osobina kao da su zasebna bića. Međutim, to nije ništa neobično: upravo tako funkcioniše naša psiha kroz snove i imaginaciju. To je njen prirodan jezik, zbog čega slične obrasce nalazimo i u religijama.

U jungovskoj psihologiji, personifikacija senke je neophodna da bismo joj mogli pristupiti, stupiti u dijalog i uspostaviti odnos kroz aktivnu imaginaciju. Kasnije ćemo videti kako se to konkretno radi.

Zato Jung dalje kaže:

„Ako uspemo da izdvojimo senku, ako je personifikujemo kao objekat odvojen od nas samih, tada možemo ‘uhvatiti ribu u jezeru’. Da li je to jasno?“

U ovom poglavlju Carl Jung ne objašnjava jasno kako se senka personifikuje, ali u prethodnom kaže:

„Zato, da bismo izgradili đavola, moramo biti uvereni da to treba da učinimo da je apsolutno neophodno oblikovati njegovu figuru. U suprotnom, on se odmah rastvara u našem nesvesnom i mi ostajemo u istom stanju kao i ranije.“³

„Uverenje“ je ključno: nije dovoljno intelektualno priznati senku; potrebna je duboka vera i emocionalna posvećenost kako bismo svakodnevno, disciplinovano, radili sa sopstvenom psihom. Bez toga, proces ostaje površan i ne donosi promenu. Ovo nije nešto što se radi usput, zahteva ozbiljan pristup.

S druge strane, iako Jung ovde govori o „izgradnji đavola“, to ne znači da senku treba doslovno tako oblikovati. Potrebno je dati joj konkretnu formu, a to možemo učiniti kroz likove iz snova ili imaginacije. Na taj način apstraktan pojam senke postaje nešto sa čime možemo stupiti u odnos.

U slučaju Friedrich Nietzsche, na primer, bilo bi korisno da je „spustio“ Zarathustra u taj grad i ušao u dijalog sa tim ljudima. Iz tog susreta mogli bi proizaći uvidi poput onog koji Jung navodi: da su upravo ti „niži“ ljudi koje prezire omogućavali njegov opstanak.

Ako to ne radimo, već ostanemo samo na intelektualnom razumevanju, ništa se suštinski ne menja. „Riba ostaje u vodi“ znamo da postoji i kakva je, ali joj ne možemo prići niti išta učiniti s njom.

Završimo sledećom rečenicom Carl Jung:

„Jer senka izlazi iz nas, i kroz senku možemo veoma loše prolaziti u odnosima sa ljudima, kao i sa kolektivnim nesvesnim. Pošto ‘ljudi’ znače kolektivno nesvesno, ono se na njih projektuje. Svako se u analizi poigrava Zarathustrinom sudbinom: to je najveći problem. Ali kada napravimo razliku između senke i nas samih, tada smo pobedili. Ako verujemo da se ona ‘lepi’ za nas, da je to naše svojstvo, tada ne možemo biti sigurni da nismo ludi.“⁴

Jung poistovećuje „ljude“ sa kolektivnim nesvesnim: mase predstavljaju ono bezlično, arhaično i nediferencirano u ljudskoj psihi. U kontekstu Zarathustra, „mali ljudi“ simbolizuju tu inferiornu masu na koju Friedrich Nietzsche projektuje sopstvenu senku.

U radu sa senkom kroz meditaciju kao i kroz Katatimno imaginativnu psihoterapiju, može se doživeti kao vrsta energije koja često nastaje u donjem delu leđa i širi se kroz telo. Ako joj dozvolimo da je svesno posmatramo, možemo početi da je razlikujemo od sebe; tada uviđamo da ono što mislimo, osećamo ili sudimo o drugima ne dolazi spolja, već iz tog unutrašnjeg izvora. Tada postaje jasnije da je to nešto kolektivno i odvojeno od našeg svesnog identiteta.

Za kraj, želim da podelim lično iskustvo vezano za personifikaciju senke, koje mi se dešavalo tokom onoga što neki nazivaju „astralnim putovanjima“, najčešće u zoru:

Od momenta kada sam otkrila da je moj dom na ostrvu, tokom sna mi se pojavljivao jedan neobičan poziv koji me je pozivao da ga istražujem, a često bi me u toku sna navodio da tragam ne znajući za čim. Ponekad sam uspevala da ga čujem, ponekad da uhvatim obrise i da krenem još dublje za njim. Nakon što sam osnovala Institut, pronašla gde mu je dom i kreirala svoj psihoterapijski modalitet, uporedo izučavajući Jungov radom, odlučila sam da svom snu postavljam pitanja i slušam šta ima da kaže. Jednom se pojavio kao ljudska figura sa rogovima i repom i tražio da stupim u kontakt sa jednom osobom. Kada sam to učinila, ispostavilo se da je toj osobi bila potrebna pomoć. Drugi put se pojavio kao žena, moćna, običnog narodskog izgleda, jednostavno obučena, koja pomaže svima i traži od mene da uzmem neki predmet.

Ta osoba se i danas povremeno pojavljuje, naročito kada postoji nešto važno na šta treba obratiti pažnju, više ne u tom intenzivnom moćnom obliku, već ponekad kao dete ili poznata osoba. Deluje kao da poseduje neverovatnu inteligenciju, što dodatno pokazuje koliko personifikacija može biti korisna za dijalog sa tim sadržajima, iako je u mom slučaju sve počelo spontano.

Verujem da ću o ovome pisati više u narednim tekstovima, ali znam da ću sigurno više govoriti na edukaciji

SIP edukacija za terapeute

kao i u okviru Arhetipa moći koji će u ovoj godini biti dostupan još jednom, nakon čega više neću držati ovaj format.

arhetip moći

Ako te zanima više o ovoj temi ili želiš da me posetiš na ostrvu, poseti moju službenu stranicu i odaberi jedan od ulaznih kanala za rad sa mnom.

ODABERI SVOJU ODAJU

Na prvi pogled, deluje kao interpersonalni problem. Kao da je rešenje u tome da se promene drugi ljudi, postave granice ili nauči bolja komunikacija. I nekada to jeste deo procesa.

Ali mnogo češće, ono što osoba doživljava kao “problem sa drugima” zapravo je kontakt sa nečim što već postoji u njenom unutrašnjem sistemu.

Jedna klijentkinja je došla sa upravo tim iskustvom - stalna iritacija, nizak prag tolerancije, osećaj da je “sve nervira”. Sitne situacije su izazivale jake reakcije. Ljudi oko nje su joj delovali zahtevno, naporno, iscrpljujuće.

Ono što je bilo karakteristično nije bio intenzitet pojedinačnih situacija, već disproporcija između okidača i reakcije.

To je uvek signal da telo već nešto nosi.

U radu nismo išli u analizu ljudi iz njenog okruženja.
Nismo tražili ko greši, niti smo pokušavali da “popravimo ponašanje”.

Radili smo sa telom.

Vrlo brzo se pokazalo da postoji sloj potisnute ljutnje i frustracije koji nikada nije imao uslove da se izrazi i završi.

To su bile situacije u kojima nije bilo bezbedno reagovati.
Momentu kada je bilo potrebno prećutati, progutati, nastaviti dalje.
Reakcije koje su zaustavljene pre nego što su mogle da se dovrše.

Sa stanovišta nervnog sistema i telesne regulacije, takve reakcije ne nestaju.

One ostaju “otvorene”.

Telo ih organizuje u sebi, u mišićima, u fasciji, u obrascima napetosti i spremnosti na reakciju. Um može da odluči da ide dalje, ali telo ne funkcioniše po istom principu. Ono ne meri koliko si “razumno” postupio. Ono pamti šta nije završeno.

Vremenom, taj akumulirani materijal počinje da traži izlaz. Ne nužno tamo gde je nastao, već tamo gde se pojavi dovoljan stimulus. Zato reakcije često deluju kao da “nemaju veze” sa situacijom.

Kratak fitilj.
Nestrpljenje koje se brzo aktivira.
Iritacija bez jasnog razloga.
Osećaj da su “svi naporni”, čak i kada objektivno nisu uradili ništa značajno.

U takvim stanjima, osoba često zaključuje da ima problem sa sobom da je “teška”, preosetljiva ili loša u odnosima.

U realnosti, mnogo češće je reč o sistemu koji nosi veliku količinu neprocesirane emocionalne energije.

I to je nešto sa čim može da se radi.

Kroz iskustveni rad, fokus nije na priči o tome šta se desilo, već na stvaranju uslova da telo dovrši ono što tada nije moglo.

Kako se taj proces odvija, promene se ne dešavaju na nivou kontrole.

Osoba ne uči da “bolje reaguje”.

Reakcija se prirodno menja.

U slučaju ove klijentkinje, ono što je godinama bilo prisutno - stalna iritacija, napetost, brzina reakcije, počelo je da se smanjuje bez svesnog napora.

Prostor između stimulusa i odgovora se povećao.
Telo je postajalo regulisanije.
Unutrašnji pritisak je opadao.

I sa tim, promenila se i percepcija drugih ljudi.

Ne zato što su se oni promenili nego zato što više nisu aktivirali isto opterećenje u njenom sistemu.

Ljudi oko nas često nisu uzrok naše reakcije.
Oni su okidač za ono što već nosimo.

Kada se to razume na nivou iskustva, fokus rada se prirodno pomera sa pokušaja da kontrolišemo spoljašnji svet
na kapacitet da obradimo ono što je unutra ostalo nezavršeno.

I tu se dešava stvarna promena.

Sledeći grupni proces je u oktobru

ako stalno krećeš pa staneš, odustaješ jer sumnjaš u sebe,

ako znaš da možeš više, ali nešto te svaki put vrati nazad - to nije faza.

To je obrazac.

I ne rešava se motivacijom.

Ne rešava se disciplinom.

Jer problem nije u tome šta radiš.

Problem je iz kog mesta to radiš.

Možeš da znaš sve. Možeš da upišeš i završiš milion edukacija i postaneš savršena u tome što radiš. Možeš da planiraš savršeno. Možeš da želiš više.

Ali ako nisi u svojoj moći uvek ćeš stati tačno tamo gde si i do sada stajala. Biće ti izazovno da uklopiš privatni život sa poslovnim, a bes će kuljati iz tebe svaki put kada pomisliš da jedan deo tebe trpi, da ti novac izmiče, da ti je ljubav na čekanju, da su svi drugi imali “više sreće”.

I to je trenutak gde većina žena pogreši:

pokušavaju još jače.

umesto drugačije.

Zato sam i otvorila dva načina rada, iako sam mislila da ću čekati do sledeće godine. Otvaram ih ipak, ne zato što “nudim opcije”, nego zato što žene nisu uvek na istom mestu. I sama nisam bila. Onda sam otkrila da moja sumnja postaje ulaz u moć i danas umem jako lepo da je koristim kao oruđe za rad na sebi i za sebe. Moj život ne trpi. Ja u njemu uživam. I mogu da imam sve. Baš kao i ti.

ARHETIPOVI MOĆI (3 meseca)

Ovo nije program za “još jedan pokušaj”.

Ovo je za ženu koja je spremna da vidi gde sebe sabotira,

da razume zašto,

i da to zaista promeni.

Radimo duboko: identitet, granice, novac, vidljivost.

Sve ono gde ili igraš malo ili ne igraš uopšte.

ARHETIP MOĆI

ŽENA U MOĆI (30 dana)

Ako znaš da ovako više ne ide, ali nisi spremna da ideš u dubinu, to je sasvim u redu,

onda ti treba kretanje.

Ne razmišljanje.

Ne analiza.

Kretanje.

30 dana.

Svaki dan konkretan rad.

Bez razvlačenja.

30 DANA BEZ IZVLAČENJA

Ne treba ti još informacija.

Treba ti odluka.

Da li nastavljaš isto ili ulaziš u nešto drugačije?

I tvoja odluka je akcija.

Ako konačno dobiješ vreme samo za sebe, a umesto opuštanja osetiš nemir, napetost ili neku unutrašnju nelagodu to ima smisla.

Mnoge od nas kažu da žele više prostora, više tišine, više vremena za sebe. Ali kada to zaista dođe, nešto u nama se ne opusti. Um počne da vrti razgovore. Telo drži suptilnu napetost. Pažnja traži nešto na šta će da reaguje, nešto da reši ili postigne.

To nije zato što ne znaš da usporiš.
To je zato što je tvoj nervni sistem navikao na kretanje, hitnost i stalnu angažovanost. Kada je sistem naviknut na aktivaciju, mir može da deluje strano. A ono što je strano ne deluje uvek bezbedno.

Jedna od najvećih zabluda o regulaciji je uverenje da je to nešto što treba da “nateraš”. Regulacija nije nešto što postižeš tako što se više trudiš da se smiriš. Ona se dešava kada su uslovi pravi. A osnovni uslov za regulaciju je sigurnost - ne mentalna, nego biološka sigurnost.

Kada nema neposrednog zahteva, nema hitnosti, nema pretnje i kada ti uslovi traju dovoljno dugo tvoj nervni sistem počinje prirodno da se reorganizuje. Hronična napetost popušta. Unutrašnja usklađenost počinje da se vraća. A iz te usklađenosti dolazi jasnoća. Ne jasnoća iz preteranog razmišljanja, već jasnoća iz toga što konačno možeš da osetiš sebe bez ometanja.

Ako ti je mir trenutno neprijatan, probaj ovo: nemoj da pokušavaš da se opustiš. Samo ostani. Ostani nekoliko minuta duže nego što ti je prijatno. Daj svom telu priliku da kroz iskustvo nauči da se ništa loše ne dešava kada ne radiš, ne rešavaš i ne reaguješ. Sigurnost se gradi kroz iskustvo, ne kroz forsiranje.

Ako primećuješ koliko ti je teško da budeš sama sa sobom bez unutrašnje napetosti, upravo je to vrsta rada koju radimo u zajednici Healing Depths. Ne učim te kako da “pregaziš” svoj nervni sistem. Pomažem ti da izgradiš unutrašnju sigurnost, kako bi tvoje telo moglo samo da se opusti.

Ako osećaš da si spremna da naučiš kako da radiš sa svojim nervnim sistemom, umesto protiv njega biće mi zadovoljstvo da te podržim.

Srdačno,
Maja

Imala je život koji funkcioniše. Posao, obaveze, ljudi oko nje. Znala je šta treba da radi i radila je to. Nije bila nesrećna. Samo… nikad nije bila ni stvarno mirna.

Budila se već umorna. Ne dramatično, nego onako - tiho. Kao da joj je telo stalno korak iza nje.

Ljudi su joj dolazili. Kod nje se sedelo, pričalo, jelo. Znala je da sluša, da bude tu, da razume.

Bila je „ona koja drži“.

Samo što ona nije imala gde da ode.

Nije to ni primećivala dugo. Navikneš se na to da si dostupna, da si jaka, da si ta koja ne pravi problem.

A onda je jednog dana sela sama za svoj sto i shvatila da joj se ne ide nigde. Ne zato što joj je lepo tu gde jeste - nego zato što nema gde.

I tu je prvi put osetila koliko je zapravo umorna.

Ne od posla.
Od držanja sebe.

Na retreat nije došla „spremna“.
Došla je jer više nije mogla isto.

Prvog dana nije mnogo pričala. Samo je gledala druge žene i mislila: „Šta ja radim ovde?“

Drugog dana je počela da primećuje koliko joj je telo napeto, koliko je navikla da se kontroliše u svakoj situaciji.

Trećeg dana je prvi put pustila da ne bude „u redu“.

Ne pred svima. Ne dramatično.
Ali dovoljno da nešto popusti.

I to je bio početak.

Nije otišla kao druga osoba.
Ali je otišla drugačije u sebi.

Znala je gde se vraća.
I šta više neće da nosi isto.

📍 Majorka
🗓 27 – 30.10.2026.

Cena do 30.04: 1808 €
Posle: 2002 €

VIŠE INFORMACIJA I PRIJAVA

Možda ti ne treba još jedno objašnjenje.
Možda ti treba mesto gde ćeš prvi put stati i stvarno osetiti sebe.

Od prvog dana idemo iza granica uma, kako bismo počele da živimo iz srca, da probudimo tvoje najautentičnije Ja, ženu koja si oduvek bila namenjena da postaneš.

Sa retreat-a ćeš otići odmorna, usredištena, nahranjena i osnažena, sa moćnim alatima i ličnom mapom puta kako da nastaviš svoje isceliteljsko putovanje i kod kuće.

Ovo je epizoda za terapeute, praktičare i sve koji žele da razumeju dublje mehanizme promene - ne samo na nivou tehnike, već na nivou strukture ličnosti i nervnog sistema.

Ako te je ovaj video dotakao na dubljem, tišem nivou i osećaš poziv da nastaviš svoj unutrašnji proces, ovde možeš pronaći različite načine rada sa mnom — u skladu sa tvojim potrebama i ritmom.

Profesionalna obuka i trening
Međunarodno akreditovana integrativna edukacija za terapeute, praktičare i sve koji žele da prodube svoj rad sa ljudima i sobom.
https://majawu.eu/spiritual-integrative-practice-modality/

To je ona koja:
vidi sve
oseća sve
brine o svima

I gotovo nikada ne staje da proveri kako je zapravo ona.

Na prvi pogled, to izgleda kao snaga.
U stvarnosti, to je često znak nervnog sistema koji nikada nije naučio da se opusti.

Zašto „previše osećaš“ nije problem - nego adaptacija

Ako si odrasla u okruženju gde je bilo važno da:

• čitaš raspoloženja drugih

• predviđaš reakcije

• smiruješ tenziju

• budeš „dobra“ i „razumna“

tvoj nervni sistem je naučio da bude stalno uključen.

To znači da si razvila:

• visoku senzitivnost

• emocionalnu budnost

• sposobnost da „osetiš“ druge

Ali cena toga je često:

• hronični umor

• unutrašnja napetost

• osećaj da nikada ne možeš da se opustiš

• preuzimanje odgovornosti za sve oko sebe

To nije tvoja ličnost.

To je nervni sistem koji je treniran da stalno prati spolja, umesto da se vrati unutra.

Gde se zapravo gubiš

Problem nije u tome što daješ.

Problem je što daješ bez povratka sebi.

Postaješ:

• ona koja razume sve

• ona koja podržava sve

• ona koja drži sve

Ali nema mesta gde si ti:

• podržana

• viđena

• rasterećena

I tu počinje disbalans.

Regulacija ne znači da „prestaneš da osećaš“

Ovo je ključna greška.

Većina žena pokušava da se „smiri“, „smanji“, „isključi“.

Ali regulacija nervnog sistema ne znači:

→ da osećaš manje
→ da brineš manje
→ da postaneš drugačija

Regulacija znači:

da tvoj sistem više ne mora da bude stalno u pripravnosti.

Prva stvar koju moraš da vratiš: fokus na sebe

Ako si navikla da stalno skeniraš druge, probaj ovo:

nekoliko puta dnevno zastani i pitaj:
„Gde sam ja sada u svom telu?“

Ne šta drugi osećaju.
Ne šta treba da uradiš.

Nego:

• da li si napeta

• da li zadržavaš dah

• da li si ubrzana

Ovo je početak vraćanja iz spoljnog u unutrašnje.

Druga stvar: mikro-isključivanje iz uloge

Ne treba ti sat vremena meditacije.

Treba ti 30–60 sekundi izlaska iz uloge „one koja drži sve“.

To može biti:

• zatvaranje očiju i izdah duži od udaha

• opuštanje ramena i vilice

• svesno spuštanje tempa pokreta

Ove male pauze šalju poruku telu:

„Nisi u opasnosti. Ne moraš sve da držiš.“

Treća stvar: prestani da automatski preuzimaš

Ovo je najteže.

Jer je automatsko.

Ali probaj sledeće pitanje:

„Da li je ovo zaista moja odgovornost?“

Ne moraš odmah da menjaš ponašanje.
Dovoljno je da počneš da vidiš razliku.

To je početak granica.

Najvažnije: nisi „previše“ - bila si predugo sama u tome

Većina žena koje „previše osećaju“ zapravo su žene koje su:

• morale rano da odrastu

• nisu imale gde da odlože svoje emocije

• naučile da budu podrška drugima

Zato regulacija nije samo tehnika.

To je proces u kome:

• prestaješ da ideš protiv sebe

• vraćaš se sebi

• i učiš da ne moraš sve sama

Tvoja sposobnost da vidiš, osećaš i brineš - nije problem.

Ali ako nema ravnoteže,
tvoje telo će početi da nosi cenu.

Regulacija nervnog sistema nije luksuz.
To je osnova da bi mogla da ostaneš u kontaktu sa sobom -
dok si i dalje tu za druge.

BESPLATAN MASTERKLAS ZA TEBE

U ovom videu nema cenzure.

U ovom videu govorim o seksu bez pristanka.

U ovom videu govorim o “dobroj devojčici” koja mrzi svet.

U ovom videu govorim o tvojoj majci.

U ovom videu govorim o ranama kroz koje živiš.

U ovom videu govorim o lažnoj slici.

U ovom videu govorim o celovitosti koja nosi masku lažne slike.

U ovom videu govorim o tebi, drugoj ženi koja čeka.

U ovom videu govorim o terapeutkinjama koje guše sebe zarad profesionalne slike.

U ovom videu govorim o poslovnom uspehu koji ti večito izmiče.

U ovom videu govorim o sigurnosti koja je daleko.

…

U ovom videu govorim o tebi.

U ovom videu sam mnogima previše.

Ako te ovaj video probudi da nam se pridružiš na Healing Depths membershipu poseti stranicu ovde

HDP odaja

Get more from Maja Vukovic in the Substack app

Available for iOS and Android

Get the app

Read more

Attraction is not random. It is shaped by attachment history, early relational templates, and nervous system conditioning. If early love involved inconsistency, emotional distance, unpredictability, or the need to earn closeness, those dynamics may later feel familiar. Familiarity can be mistaken for chemistry.

Unavailable partners often create intensity longing, anticipation, fantasy, intermittent reinforcement. Intermittent emotional availability activates the nervous system and can increase desire. However, activation should not be confused with intimacy.

True availability requires something far more vulnerable: mutuality. Being fully chosen. Being emotionally seen. Depending on someone and allowing them to depend on you. For individuals whose early experiences made closeness feel unstable or unsafe, this level of intimacy can be unconsciously threatening.

The pattern is rarely about “low standards.” It is often about what the nervous system associates with love.

The work, therefore, is not about forcing different choices through willpower. It is about increasing capacity for stability, reciprocity, and emotional safety.

When stability feels “boring,” it may not be boredom. It may be the nervous system detoxing from chaos.

Reflective Exercises for Independent Work

These exercises are designed for awareness, not self-criticism.

1. Pattern Identification

List the last three significant romantic interests.
For each, note:

• Level of emotional availability

• Consistency of behavior

• Your internal state (calm vs. anxious)

• Degree of reciprocity

Look for repetition. Patterns reveal conditioning.

2. Attraction vs. Regulation Check

Describe what attraction feels like in your body.
Describe what safety feels like in your body.

If attraction is consistently linked with anxiety or urgency, this may indicate nervous system activation rather than grounded connection.

3. Fantasy vs. Behavior

Divide a page into two columns:
Potential / Who I imagine this person could be
Behavior / Who this person consistently shows themselves to be

Only behavior predicts relational outcomes.

4. Reciprocity Audit

Complete:
“I am attracted to partners who…”
“The relationship I say I want is…”

If these statements are misaligned, the work lies in integration rather than dating strategy.

5. Tolerance for Stability

Notice reactions to emotionally available individuals:

• Do they feel boring?

• Do you distrust their consistency?

• Do you feel the urge to withdraw?

These responses may indicate discomfort with safety rather than lack of compatibility.

Relational patterns do not shift through self-judgment. They shift through awareness, nervous system regulation, and repeated exposure to healthier dynamics.

The goal is not to eliminate attraction. The goal is to expand capacity so that what is healthy can eventually feel natural.

And when your nervous system begins to learn that availability is safe, your attractions start to shift. Not because you forced yourself to change, but because you expanded your capacity for something healthier.

I’d love to hear your reflections on this. What patterns have you noticed in your own relational history? Let’s open this up for conversation in the comments.

Od krivice ka odnosu

Kako se nositi sa anksioznim mislima

Osnove dugoročne samoregulacije

Fokus i jasnoća 21 dan praksa

Unutrašnje dete Inner Healing Depths

Od preživaljavanja ka življenju

Pristup arhivi duboke odaje

Get more from Maja Vukovic in the Substack app

Available for iOS and Android

Get the app

Read more

1. Stop the "should "

Before you start, read this slowly:

Don't look for what's good, nor what others expect of you. Seek out what, when you live it, makes you feel consistent with you.

Take 3 deep bre…

Read more