A zapravo - nismo isti.

Spirala ne ide unazad.
Ona nas vodi dublje.

Možda je i to jedan od najvažnijih procesa sazrevanja: ne postati neko drugi, nego se kroz sve ono što nam se događa vratiti dovoljno blizu sebi da prepoznamo šta više ne želimo da nosimo.

I onda pustiti.

Ne na silu.
Ne zato što „moramo da radimo na sebi“.

Nego zato što je došao trenutak da napravimo još jedan krug.

Još malo bliže sebi. 🌊🌀

SIP individualna psihoterapija https://majawu.eu

Danas mi je došla karta Kolibrija - simbol tihog poziva, novih krila i trenutka kada više ne možemo da ignorišemo ono što nas iznutra zove.

I baš zato volim da radim na ostrvu.

Kada izađemo iz svakodnevne buke, često počnu da isplivavaju teme koje su već dugo žive u nama. Ono o čemu razmišljamo. Ono što odlažemo. Ono za šta još nemamo hrabrosti da kažemo naglas: „Vreme je.“

Od 27. do 30. oktobra na Mallorci radimo upravo sa tim slojevima - kroz psihoterapijski retreat i iskustvene procese po SIP metodi, uz more, telo, prirodu, simboliku i prostor da zaista čuješ sebe.

Ne dolaziš po gotove odgovore.

Dolaziš da vidiš šta u tebi već zna.

27-30. oktobar · Mallorca · Retreat

Ako osećaš poziv, poseti https://inpoise.com/iskustveni-retreat

Jedna žena sa kojom sam radila prošle godine, upravo je došla do tog mesta i poslala mi poruku da je njen život otišao u smeru za koji nije ni sanjala da je moguć i odlučila je da ove godine nastavi sa terapijom, još odlučnija, a sada i jasnija sebi.

Godinama je funkcionisala. I spolja je verovatno delovalo da funkcioniše sasvim dobro. Radila je, brinula o drugima, završavala obaveze i pronalazila način da izdrži i onda kada joj nije bilo dobro. Bila je sve, poslovna žena, supruga, mama, ali je uloga nje negde otišla. To je, uostalom, ono što mnoge žene nauče vrlo rano: da budu odgovorne, da ne prave problem, da izdrže još malo, da ne razočaraju druge i da svoje potrebe ostave za neki drugi trenutak. Samo što taj „neki drugi trenutak“ vrlo lako postane nekoliko godina. Nekima i ceo život.

Kada je došla kod mene, nije joj nedostajalo znanje o tome šta bi trebalo da uradi. Nedostajalo joj je mesto na kome može da zastane i da iskreno pogleda svoj život bez potrebe da ga opravdava. Bilo joj je potrebno da izađe iz racionalnog pogleda, da pređe taj nivo “razgovorom ću sve rešiti” i kada je sebi dopustila iskustvo, počelo je. Da vidi gde je pristala na ono na šta više ne želi da pristaje, gde je svoje granice pomerala da bi sačuvala mir, gde je svoje želje prilagođavala tuđim očekivanjima i, možda najvažnije, gde je toliko dugo pokušavala da bude dobro da je prestala da proverava da li joj je zaista dobro.

Onda je nakon jednog procesa u kojem je dugo, duboko i iscrpljujuće oslobađajuće, donela odluku da je dosta.

Ne „dosta“ u smislu da će preko noći promeniti sve, ostaviti sve iza sebe i napraviti neki novi život. Život se tako ne menja. Promena počinje mnogo ranije, u trenutku kada žena odluči da više neće da učestvuje u sopstvenom životu na način koji je stalno udaljava od nje same. Kod nje je trajalo godinu dana. I sada, kada mi se javila, toliko mnogo toga je stalo u jednu godinu.

Zato sam izuzetno ponosna na nju, jer naredna četiri meseca rada neće biti laka. Biće potrebno pogledati stvari koje je godinama zaobilazila a sada su isplivale, prepoznati obrasce koji su joj nekada pomagali da preživi, a danas joj više ne služe, naučiti da razlikuje odgovornost od preuzimanja svega na sebe, potrebu za mirom od potrebe da izbegne konflikt i ljubav od stalnog odricanja od sebe. Biće potrebno da počne da donosi drugačije odluke, ali još važnije, da počne drugačije da razume sebe.

Ono što mi je najvažnije u svakom procesu, pa i u ovom sa njom jeste to što ona neće postati neka druga žena. Njoj nije potreban novi karakter, nova ličnost niti još jedan projekat na kome će „raditi na sebi“. Treba joj da se vrati sebi i da počne da gradi život iz mesta koje je zaista njeno.

Posle četiri meseca na SIP terapiji, ono što znam da ćemo obe videti nije savršena žena kojoj je život odjednom postao jednostavan. Videću ženu koja je mnogo svesnija sebe, svojih potreba, svojih granica i svojih izbora. Ženu koja više ne bira automatski ono što je najlakše za druge. Ženu koja počinje da razlikuje ono što zaista želi od onoga što je godinama mislila da mora.

Ovo pišem zato što možda i ti već neko vreme osećaš nešto slično. Možda spolja sve izgleda sasvim dobro, a iznutra znaš da živiš život koji sve manje liči na tebe. Možda si umorna od toga da stalno budeš jaka, razumna, dostupna i odgovorna. Možda znaš da nešto mora da se promeni, ali još ne znaš šta tačno, niti kako da napraviš taj prvi korak. Možda ti je muka od odlazaka na terapiju i toga da sve razumeš i znaš, a opet se ništa ne menja. Možda je vreme za drugačiji pristup. Holistički, celovit, pristup u kom te sagledavamo iz svakog ugla i preduzimamo akcije koje neće uvek biti prijatne, ali će biti zaista lekovite. A možda ti je samo dosta da još jednom kažeš sebi da ćeš se time baviti „kada bude pravo vreme“.

Od oktobra otvaram još jedno mesto za individualni rad. To mesto je namenjeno ženi koja je spremna da ozbiljno pogleda svoj život, svoje obrasce, odnose, granice i izbore i da kroz kontinuiran rad počne da gradi drugačiji odnos prema sebi i svom životu. SIP nije samo psihoterapija. SIP je više terapijskih pravaca koji ruku pod ruku sa šamanskim znanjem, kineskom alternativnom medicinom i remedijama, čine da i ja nisam samo običan psihoterapeut. Neću ti uvek biti “udobna” i neću samo ćutati i klimati glavom. Pokazaću ti svet koji nisi ni znala da postoji u tebi, a tvoj je.

Ako osećaš da je došao trenutak da više ne živiš život koji nije tvoj, informacije o individualnom radu i načinu na koji radim možeš pronaći ovde:

Integrativna SIP psihoterapija – Maja Wu

Od oktobra je dostupno još jedno mesto za četvoromesečni individualni rad.

A postoje i oni u koje retko zalazimo.

Ono što želimo, ali sebi ne dozvoljavamo.
Novac koji želimo da primamo.
Intimnost koju priželjkujemo.
Seksualnost koju smo naučili da kontrolišemo.
Kreativnost koju smo ostavili za „jednog dana“.
Odnos prema telu.
Moć.
Obilje.
Posao.
Odnosi.
I ono tiho mesto u nama koje zna da možemo mnogo više.

Zato sam napravila 22 ODAJE.

Ne još jedan izazov.
Ne još jedan program koji treba da „odradiš“.

Već 22 dana vođenog uranjanja u različite sfere tvog unutrašnjeg sveta kroz SIP metod.

Svaki dan dobijaš jedan vođeni audio proces, a nakon njega vežbu koja ti pomaže da ono što se otvorilo ne ostane samo na nivou uvida, već da počne da se integriše.

Radiš iz svog prostora.
U svom ritmu.
Na Telegramu.

I ne moraš da budeš terapeut, praktičar ili neko ko već godinama radi na sebi.

22 ODAJE su i za početnike i za stručnjake.

Jer ono što volim kod ovog rada jeste što ne postoji jedna tema koja može da objasni čoveka.

Mi smo mnogo više od jedne priče o sebi.

Zato ćemo tokom ova 22 dana otvoriti vrata različitim delovima života:

intimnosti, novcu, obilju, zdravlju, telu, seksualnosti, odnosima, biznisu, kreativnosti, željama, granicama, moći…

Jer možda odgovor koji tražiš u jednoj oblasti života zapravo čeka u potpuno drugoj.

22 ODAJE počinju uskoro.

Pristup je po promo ceni do petka.

Ako osećaš da je vreme da malo dublje uđeš u svoj unutrašnji svet, vrata su ovde:

👉

UĐI U 22 ODAJE

Za mene je ona miris mora, sveže oprana posteljina, kafa i sardine na žaru, ali je isto tako i prolaz u odaju u kojoj se dešava sve ono za šta tokom ostatka nedelje često nemamo ni vremena ni tišine.

Dok ti ovo pišem, iza mene su tri nedelje koje sam provela u svojim ličnim procesima, a do kraja septembra sam potpuno offline za klijente i svet. Jedino mesto na kojem ćeš u tom periodu moći da me čuješ, sretneš i budeš sa mnom jeste Room 44, moje hodočašće od 44 dana koje počinje sutra ujutru i koje delim sa tobom.

Da bih danas mogla da se povučem, da ne odgovaram lično na svaki mejl i da znam da moj posao može savršeno da funkcioniše i kada ja ne radim, morala sam da napravim jedan od najvećih koraka za mene: da izgradim sistem i da imam dovoljno poverenja u svoje ljude da tačno znaju šta želim, kako želim i šta treba da urade kada im kažem da me neko vreme neće biti.

Ljudi vide leto, pauzu, kreativnost, uživanje, izležavanje na suncu, čitanje i dremke pod borovima, ali ne vide šta je sve bilo potrebno da bi žena jednog dana sebi zaista smela da dozvoli takav život. Ne vide godine u kojima radiš jako mnogo, radiš kada niko ne radi, veruješ kada niko ne veruje, učiš dok se drugi hvale svojim uspesima i diplomama, a ti grcaš na zadnjih 500 evra jer si upravo (ponovo) uložila 15.000 evra na edukaciju i još uvek nemaš nikakvu garanciju da će se sve u šta veruješ pretvoriti u život koji zamišljaš. Onda odlučiš da ideš korak dalje pa uložiš preko 24000 evra u akreditaciju i kreneš da praviš svoj metod.

A onda sagoriš.

Budeš iznemogla, anksioznost te ščepa za dušu i počneš da sumnjaš u sve. Svaki korak ti se čini besmislenim i malim, ubeđena si da nije dovoljno, da nećeš uspeti, da još nisi stigla, iako si već tu. Samo što tada teško možeš samu sebe da podsetiš koliko si puta već uspela, koliko si daleko otišla i koliko je toga već izraslo iz odluka koje su u trenutku donošenja izgledale zastrašujuće.

Kada sam prošle godine ušla u svoj proces od 44 dana, desilo mi se sve. Bilo je prestrašujuće, neopisivo, božanstveno i toliko duboko da bih, kada bih mogla, ponovo prošla kroz svaki njegov deo.

Iz tog iskustva je nastao Room 44.

Stvorila sam ga kao prostor u kojem ću sa tobom deliti priče, putokaze, svoje uspehe i padove i, ako baš želiš da ih tako nazoveš, moje „formule“ kako se uspeva i kako čovek sebi daje dozvolu za sve ono što u dubini već zna da želi.

U Roomu 44 pričaću ti o životu, o usponima i padovima, o novcu i ulaganjima, o pisanju koje kida kožu sa leđa i zaceljuje dušu, o poslovima i projektima koji su me doveli do međunarodno priznatog terapijskog modaliteta i mogućnosti da radim sa ljudima u celom svetu, a otvorili vrata da nakon 5 godina aktivnog predavanja uđem i na univerzitete ako budem želela. Znaš li zašto kažem ako budem želela? Jer se moja vizija u ovih SAMO GODINU DANA toliko promenila. Danas me zabavlja sve ono što me je plašilo, a ono što sam stremila da postignem preraslo je samo sebe i ne treba mu kalup i forma.

Pričaću ti kako se stiže pod ove borove tako što otpustiš strah i potrebu da stalno nešto imaš, moraš, postižeš i budeš veća od same sebe, i kako, gotovo paradoksalno, još veće stvari počnu da dolaze tek kada pustiš.

Neću ti pričati samo o lepom delu puta i neću ti pokazivati završnu sliku bez svega što joj je prethodilo. Podeliću sa tobom ono što sam naučila dok sam gradila, gubila, ulagala, padala, ponovo ustajala, menjala pravac i dozvoljavala sebi da prerastem ono za šta sam nekada mislila da je moj najveći san.

Room 44 počinje sutra ujutru.

Do večeras u ponoć imaš priliku da nam se pridružiš po presale ceni. Od sutra važi standardna cena.

Jedva čekam da otvorimo vrata ove odaje i da naredna 44 dana sa tobom podelim sve ono što ne može da stane u nekoliko storija, jednu objavu ili još jednu lepu rečenicu o uspehu.

Ako osećaš da je vreme da čuješ celu priču, da se u njoj sretneš sa sobom i možda odeš dalje nego što trenutno veruješ da možeš - čekam te u Roomu 44.

room 44

Mini uvod delim ti ovde https://t.me/majawusip/1792

Nisam.

Ostala sam.

To je moja i dobra i nekad manje dobra strana. Ostajem do kraja.

Kada razmišljam o odaji u kojoj 44 dana sedim sama sa sobom, vidim je kao inicijaciju. Znaš onaj osećaj koji se provlači godinama, ali mu uvek izmakneš? E ovde te sačeka. Jer si napokon odlučila da ostaneš nasamo sa njim.

U njega često stane:

krivica - stid - davanje - prekomerno razmišljanje - nedostatak lične vrednosti - samopouzdanja - pogrešni izbori - ____________.

Međutim, u tom osećaju je i mapa kako da stigneš do svega suprotnog. Do onog što te raduje, što te ispunjava, što te nadahnjuje i čemu više (ili po prvi put) ne želiš da okrećeš leđa.

Ovog leta sam u zemljanu odaju svih mojih duhova ušla sa namerom da granice ne budu zidovi, nego aura.

I bilo je teško.

Ako ti moja razglednica ima (nema) smisla i vuče te da je čitaš do kraja, ostaviću ti jednu mapu iz Room 44 koja ti može biti od koristi ako želiš da ostaneš nasamo.

Uzmi papir i olovku.

Sledeće stavke pročitaj i ne razmišljaš duže od 3 - 5 sekundi. Prvi odgovor koji osetiš u telu je tvoj. Napiši na papir T (tačno) ili N (netačno).

• Ja sam ta koja uvek sve zna i može.

• Meni se ljudi obraćaju i kada im je potrebno zavrnuti vodu u stanu pred odlazak na odmor.

• Nije mi teško. Rado ja to za druge.

• Odgovoriću na mejl, nema veze što je 23:14.

• Donela sam odluku da neću biti dostupna na odmoru.

• Na godišnjem odmoru pratim šta rade kolege, proveravam poštu, ne ispuštam telefon, pišem mejlove i raduckam po malo.

• Baš ću ja da sedim, a ko će kuću da mi sredi?!

• Sačekaću, doći će i moj red.

• Ne pitam ljude kako su i šta im je potrebno. Ja znam šta je meni od njih potrebno.

• Mislim da nisam dovoljno dobra.

• Fali mi još ________________________

Vladeta Jerotić je rekao: ,,Kada nekog voliš, radiš čuda!”

Ja ću da te pitam: ,,Koliko voliš sebe?”

Nema tačnih niti pogrešnih odgovora. Papir na koji si pisala može biti putokaz, a može biti i frustracija. U redu je i jedno i drugo.

Moje putovanje kroz room 44 počelo je na moj 44.-ti rođendan. Na Majorki, u kući sa brojem 44. Trajalo je 44 dana i ove godine sam želela da ga podelim sa tobom jer imam nameru da ga praktikujem dok sam živa.

Nije za svakoga. Kao što ni ti nisi za svakoga.

Neko voli da je obavijen maglom, da je naizgled lagan, a da svu svoju gorčinu i težinu nosi ispod kože. Sigurno je teško i neprijatno, mada bi mnogi rekli: ,,Kakav ljubazan čovek!”

Neko voli da skine sa sebe i kožu. Jer tek tada može da razluči da li je magla njegova, da li su gorčina i ljubav zamenile mesta i da li se nedostatak lične vrednosti obukao u strah.

Ne sudi prerano. Nemoj odmah da misliš ja sam prva ili ova druga! Obe si. I još mnogo njih si.

44 dana, skidaćeš se sama pred sobom kroz priče i simbole, uz more i meditacije koje nikad nisi iskusila i uranjaćeš tamo gde ni sa bocom kiseonika mnogi nisu uspeli. A možda i nećeš. Do tebe je.

Jednom ću ti pričati kako izgleda temazcal terapija u zemljanoj sauni uz biljnu terapiju i čajeve od kojih ti se duša iscedi. A ako te zanima više, dođi i iskusi prve korake na ostrvu zajedno sa mnom ili kreni od Room 44.

44 DANA CELOVITOSTI

uz more i planine, u krugu žena

Do sledećeg pisma sa ostrva ᥫ᭡.

3 NOĆI · 4 DANA · ENERGIJA KOJA TE ODVAJA OD KOPNA I POZNATOG

Majorka te poziva na ponovno povezivanje sa sobom

Moj retreat na Majorki osmišljen je za žene koje osećaju potrebu da uspore, povežu se sa sobom, regulišu nervni sistem i na nekoliko dana izađu iz pritiska, buke i emocionalne iscrpljenosti svakodnevnog života. Okružene morem, mediteranskom prirodom, tišinom, suncem i pažljivo odabranim prostorom, retreat iskustvo spaja emocionalnu dubinu, terapijski rad, prisutnost, odmor i autentičnu ljudsku povezanost u jedno iskustveno putovanje. Kroz psihoterapijski informisane procese, rad sa nervnim sistemom, mindfulness, somatske prakse, sound healing, QiGong, kreativne procese, rituale odmora i vođeni unutrašnji rad, žene dobijaju prostor da se vrate sebi na nežniji, sigurniji i svesniji način.

Ovo nije klasičan program.
Ovo uopšte nije program.

SMEŠTAJ I SADRŽAJI

• Smeštaj je u butik hotelu Sofia (****) na samoj plaži. U slučaju popunjenih kapaciteta smeštaj će biti u jednoj od vila u kojima radim sa klijentima.

• Dvokrevetne sobe, mirno, ušuškano okruženje, mogućnost jednokrevetne sobe uz doplatu.

• U cenu uključeni doručak i večera (pp).

• Svi materijali potrebni za procese i rad uključeni su u cenu.

• Poklon dobrodošlice.

Nije uključeno:

• Avio prevoz i transferi

• Ručak, dodatne ekskurzije i osiguranje

Piši mi ovde ako je ovo tvoj poziv

Postoje priče koje pričamo.

I postoje pejzaži koje nosimo u sebi.

Meni je nedelja sveti dan. Ne radim. Ne uključujem telefon. Ne odgovaram na poruke, mejlove, nema me. Ne tražim ni odgovore. Samo bivam sama sa sobom i onima koje volim.

Verujem da se najveće promene ne dešavaju kada pronađemo još jedan odgovor, već kada naučimo da vidimo ono što je do tada bilo nevidljivo.

U novoj epizodi pričam o našim delovima koje najčešće mrzimo. O onom glasu koji nas kritikuje, vređa i koji samo mi poznajemo. Poslušaj je.

U epizodi sam te pozvala da me posetiš na Majorki. Ove godine organizujem drugi susret u grupnom formatu. Prvi je bio za SIP studente u aprilu i bio je fenomenalan, dubok i neponovljiv. Zato ti ne mogu reći da te čeka nešto slično. Mogu samo da ti kažem da te čeka ženski krug u kojem su svi tvoji delovi dobrodošli. Informacije su ispod, a broj mesta je ograničen.

OKTOBAR 27-30. MAJORKA, ČEKAMO TE

Postoji jedna rečenica koja mi se danas vrti po glavi.

Sedela sam jutros uz kafu, laganu muziku i skoro spakovan kofer i shvatila da je upravo to ono što najviše čuvam.

Ne slobodan vikend.

Ne tišinu.

Nego tu unutrašnju odaju u kojoj više ne moram da budem ni terapeut, ni edukator, ni profesor, ni neko ko ima odgovore.

Samo čovek.

Tek tada sam shvatila da ROOM 44 nikada nije nastao kao proizvod.

Nastao je iz potrebe da napravim mesto na koje ćeš moći da se vratiš onda kada zaboraviš sebe.

Ne da pronađeš još jedan odgovor.

Nego da ponovo sretneš deo sebe koji je sve vreme bio tu.

Možda upravo zato toliko verujem u male prostore.

Jedan audio.

Jedno pitanje.

Jedna vežba.

Jedna misao.

Ponekad je dovoljno da se otvore vrata jedne male odaje da bi čovek ponovo pronašao put do sebe.

I sad zamisli, od 27.07. imaš tu odaju na 44 dana.

A znaš li šta je meni doneo broj 44?

Napunila sam 44 godine.

Na Majorki sam živela u apartmanu broj 44.

Kroz taj period prolazila sam jednu od najzahtevnijih godina svog profesionalnog života – proces međunarodne akreditacije, mnogo neizvesnosti, mnogo rada, mnogo odricanja, ali i mnogo unutrašnjih pomeranja.

Uložila sam 44000 eura u svoj modalitet.

Tek danas, kada pogledam unazad, vidim da mi nijedna godina nije donela toliko slobode.

Ne zato što se spolja nešto magično promenilo, već zato što sam prvi put sebi dozvolila da skinem sa sebe očekivanja, tuđe glasove, potrebu da se dopadnem, da objasnim, da ispunim ono što drugi misle da treba da budem.

Shvatila sam da nijedan kurs manifestacije neće promeniti moj život ako ja sama ne budem imala hrabrosti da sebi dam dozvolu da ga živim.

I možda je baš zato nastala ROOM 44. Ne da ti razbijem iluziju manifestacije, već da ti razbijem iluziju da će ti neko nešto rešiti.

Nije ovo program koji će ti dati još odgovora.

Nego odaja u kojoj ćeš naredna 44 dana svakoga dana dobiti po jednu priču, jedno pitanje, jednu misao, jedan mali zadatak ili smer koji će te, korak po korak, vraćati tebi.

Jer ponekad nije potrebno da promeniš ceo život.

Dovoljno je da zastaneš.

A ako zastaneš i zaista sebi dozvoliš da primeniš ono što pročitaš...

Zamisli gde možeš biti za 44 dana.

Room 44 je i za tebe

Činjenica je:

Kada bih ti morala nabrojati šta je sve stalo u prethodnih godinu dana, rekla bih mnogo stresa, pisanja, učenja, pričanja, umora, sumnje da li ću uspeti, njegove rečenice “Ti si već uspela”, zahvalnosti i ispunjenosti jer zaista uspela sam. I baš sam ponosna na sebe.

Iz tog osećaja ti danas i pišem, jer vidim koliko je strahova prisutno u životima svih nas, koliko sumnji, poređenja, zavisti, izbegavanja i potrebe da drugima nađemo manu, da “se stavimo na crtu” ne bismo li otkrili u čemu sam ja bolja i kako mogu da imam sve to što ona ima. A znaš šta, juče slušam jednu od mojih mentorki, i smejemo se, jer istina je:

Sve doživljavamo lično. Zar ne?

Želimo da rastemo, da se usudimo, a ipak nas boli što ne možemo ostati iste. Boli nas što nije kako smo mi isplanirale. Boli nas jer neko prodaje svoj stoti program po ceni od 7k, a mi čekamo da “neko” vidi koliko je naš vredan i da ga kupi. Neću ti spominjati partnere i mehaniku sile kojom bismo od njih da napravimo sve što se očekuje da nam On pruži i bude. Ima mnogo primera koji mi sada padaju na pamet.

Istina je da si ti sasvim u redu. Ništa ti ne fali. U odnosima koje procenjuješ i menjala bi, nema pomaka. Jedini odnos koji je temelj svega gore pomenutog je odnos koji imaš sama sa sobom.

Kakva si prema sebi, takav je i život prema tebi.

Fokus je kao droga. Što ga više usmeravaš na ono što je izvan tebe, na tuđe živote, uspehe, brojeve, to više nestaješ sama sebi sa radara.

I sada bih ti rekla nešto jako moćno, ali prestravljujuće - zaboravi na pravila i očekivanja. A ti onda sebe pitaj: Kako bih se osećala da to zaista uradim? Šta bi bilo drugačije? Ko bih ja postajala kada bih shvatila da to što sam danas je slika mene na kojoj mi valja raditi doživotno?

Znam, i za to je potrebno energije, vremena, postavljanja prioriteta. A kome bi trebalo da si na prvom mestu, ako nisi samoj sebi?

U to ime otvorila sam ROOM 44. Krećemo 27.07. Ne zato što moraš, nego zato što sebi napokon postaješ prioritet.

Saznaj ovde na kom si mestu sebi

Postoje trenuci kada znamo da više ne možemo da nastavimo po starom. Ne zato što je nešto pogrešno. Već zato što osećamo da postoji još nešto.

Još jedna verzija nas.

Još jedan sloj istine.

Još jedan deo sebe koji čeka da bude viđen.

Room 44 je prostor za žene koje žele da se vrate sebi ali bez tuđih pravila. Bez kalupa, bez saveta, bez poređenja i mantranja.

Ne kroz teoriju.

Ne kroz još jednu edukaciju.

Ne kroz još jednu listu stvari koje treba da poprave.

Već kroz iskustvo.

Tokom 44 dana vodiću te kroz priče, audio procese, simbolički rad, vizualizacije, refleksije i male korake koji će te iz dana u dan voditi dublje prema sebi.

Prema svom telu.

Svojoj senzualnosti.

Sposobnosti da primaš.

Svojim željama.

Svojoj intuiciji.

Svojoj kreativnosti.

Svom glasu.

Svom unutrašnjem svetu.

Svakog dana otvaraju se nova vrata.

Nova priča.

Novi simbol.

Novo pitanje.

Nova prilika da sretneš sebe na drugačiji način.

Ne moraš imati prethodno iskustvo.

Ne moraš znati kuda ideš.

Potrebno je samo da budeš spremna da kreneš.

Korak po korak.

Dan po dan.

44 dana.

Jedna soba.

I možda najvažniji susret koji ćeš imati ovog leta.

Ne moraš da znaš sve i odmah. Ne moraš ni da mi veruješ. Veruj sebi. To mi je važnije. I meni se smučilo da slušam oko sebe “Veruj mi, kod mene je uspelo…” i da im ćutim “Otkud ti znaš šta je meni potrebno, važno i na koji način?!”

Svaka žena zaslužuje isto ovo, ali ne moje! Zaslužuje svoje.

Kako izgleda Room 44?

Nakon prijave dobijaš pristup privatnom Telegram kanalu.

Tokom naredna 44 dana otvaraće se jedan po jedan sadržaj koji ću kreirati za ovaj proces.

Očekuju te:

– svakodnevne audio poruke i vođeni procesi
– priče koje otvaraju nova pitanja i perspektive
– simboličke vežbe i refleksije po mojoj SIP metodi
– vizualizacije i manifestacijski procesi
– mali svakodnevni koraci koji stvaraju velike pomake
– susreti sa temama kao što su senzualnost, primanje, intuicija, kreativnost, granice, želje i odnos prema sebi

Ne postoji pritisak da sve radiš savršeno.

Ne postoji tempo koji moraš da pratiš.

Postoji samo poziv da 44 dana izdvojiš prostor za sebe.

Kao jedno lično hodočašće.

Dan po dan.

Vrata po vrata.

Susret po susret.

Za ženu koja oseća da je vreme za novi sloj sebe.

Za ženu kojoj senzualnost nikad više neće biti zabranjena, okidač za stid i stigma.

Za ženu koja ne čeka da je on odabere, jer ona bira sebe i iz tog mesta sreće partnera.

Za ženu koja ne treba pripremu za život, skriptu za finansije i savet za odluku – jer u sebi nosi sve.

Za ženu koja je umorna od tuđih saveta i spremna za sopstveno iskustvo.

Za ženu koja želi da produbi odnos sa sobom.

Za ženu koja želi više prisutnosti, više mekoće, više poverenja u sebe.

Za ženu koja ne traži još jednu metodu.

Već prostor za susret sa sobom.

POČINJEMO 27.07.

Again and again, the psyche speaks through images long before it finds words.

What began as part of my own creative and therapeutic process slowly took form through drawing, symbolic exploration and inner work. Over time, these images became a collection I now call Inner Landscapes.

Today, I am opening this collection for the first time as a series of fine art prints.

Each piece carries its own story, symbolism and emotional atmosphere inviting reflection, imagination and a deeper connection with the inner world.

You can explore the collection here:

Inner Landscapes Collection

For those who feel called to go beyond the image itself, this work can also be experienced through Katathym-Imaginative Psychotherapy, symbolic processes and immersive retreats in Mallorca.

With love,

Maja

Ako te je ovaj video dotakao na dubljem, tišem nivou i osećaš poziv da nastaviš svoj unutrašnji proces, ovde možeš pronaći različite načine rada sa mnom — u skladu sa tvojim potrebama i ritmom.

Profesionalna obuka i trening
Međunarodno akreditovana integrativna edukacija za terapeute, praktičare i sve koji žele da prodube svoj rad sa ljudima i sobom.
https://majawu.eu/spiritual-integrative-course/

Healing Depths Membership
Online membership program za dubinski unutrašnji rad, psihološko razumevanje, Q&A susrete uživo i samostalan proces.
https://majawu.eu/healing-depths-program/

Psihoterapija & retreats Majorka
Individualni psihoterapijski rad, integrativni pristup.
https://majawu.eu/start-here/

Knjige
Psihološka i književna izdanja.
https://majawu.eu/shop/

Sa ljubavlju,
Maja

Read more

Ona koja sve može.
Koja ne staje.
Koja odgovara na poruke dok kuva, radi, reguliše tuđe emocije, vodi posao, brine o porodici, pokušava da spasi odnos koji je odavno prestao da bude odnos i noću leži budna sa nervnim sistemom koji ne zna kako da se ugasi.

One koje više ne znaju da li su umorne, tužne ili samo potpuno emocionalno pregorele.

Žene koje su toliko dugo bile jake da više ni ne osećaju koliko ih boli.

I onda dođe veče.

Deca zaspu. Partner je fizički tu, ali emocionalno odsutan godinama. Telefon je u ruci. Scroll ide beskonačno.

I negde između svih tih saveta žena počne da oseća još veću prazninu.

Jer nije problem u tome što ona “ne zna dovoljno”.
Problem je što više nema gde da spusti sebe.

Nema prostor gde ne mora da bude jaka.
Gde ne mora da objašnjava zašto je umorna.
Gde ne mora da glumi da je dobro.
Gde neko razume kako izgleda živeti sa nervnim sistemom koji godinama preživljava, a ne živi.

I upravo zato je nastao Healing Depths®.

Ne kao još jedan self-help program.
Ne kao još jedna motivaciona zajednica žena koje će ti pričati da “manifestuješ bolji život”.

Nego kao prostor za žene koje su umorne od preživljavanja.

Za žene koje osećaju da su izgubile kontakt sa sobom.
Koje više ne znaju šta osećaju jer su godinama morale da funkcionišu.
Koje žive pored ljudi koji ih ne vide.
Koje rade tri posla i opet osećaju krivicu kada odmore.
Koje nose porodice na leđima dok im telo polako počinje da govori ono što one više ne mogu.

U Healing Depths® ne dobijaš samo sadržaj.

Dobijaš prostor.

Pravi prostor.

Mesto gde konačno ne moraš da budeš “manje” da bi bila prihvaćena.
Gde možeš da kažeš da si umorna.
Da si besna.
Da si prazna.
Da ne znaš više kako da nosiš sebe.

I niko te neće popravljati.

Ne ona grupa gde ljudi glume prosvetljenje.

Nego stvaran prostor živih žena koje prolaze kroz stvarne stvari.

Žena koje pokušavaju da sastave sebe nakon godina disocijacije, preživljavanja, emotivne gladi, burnouta, trauma i odnosa u kojima su se izgubile.

Svakog meseca imamo i dva grupna poziva uživo unutar zajednice.

Ne da slušamo generičke savete.

Nego da sednemo zajedno kao ljudi koji više ne žele da žive na autopilotu. Možeš da slušaš, možeš da se pojaviš i postaviš pitanje, ispričaš svoju priču, možeš da pišeš komentare.

Ako osećaš da si umorna od toga da stalno budeš jaka…
ako osećaš da te niko zapravo ne vidi…
ako si zaboravila kako izgleda osećati mir u sopstvenom telu…

možda je vreme da konačno prestaneš da prolaziš kroz sve sama.

Healing Depths® te čeka.

HEALING DEPTHS KRUG

Vidimo se u HD odaji.

S ljubavlju,

Maja

Zanimljivo je da čak i ne moraš da ostvariš kontakt očima sa drugim vozačem da bi osetila bes koji „zrači“ iz njegovog vozila. I možeš osetiti kako se bes podiže u tebi u tom trenutku. Deluje kao potpuno prirodna reakcija, često iz potrebe za zaštitom. Kao da njihova uznemirenost ulazi u tvoje telo kao da je tvoja.

Većina nas to pripisuje stresu trenutka.
Ali želim da razmotriš nešto dublje.

Emocije su energija i energija se kreće između ljudi, svesno ili nesvesno.

Šetnja kroz pijacu

Većina ljudi ovo prepoznaje u intenzivnim situacijama: bes u saobraćaju, svađa, dete koje plače u restoranu. To osećamo.

Ono što većina propušta je suptilnija verzija koja nas pogađa svake nedelje.

Razmisli o poslednjem putu kada si bila među ljudima. Odeš na pijacu, koncert ili u tržni centar osećaš se dobro kad dolaziš.
Ali negde usput, raspoloženje se menja.

Vraćaš se kući razdražljiva bez jasnog razloga.
Odjednom si anksiozna zbog budućnosti.
Ili se jednostavno osećaš… loše u vezi sa sobom.

Često te emocije nisu tvoje.

Ta promena emocionalnog stanja može biti znak da si nesvesno „pokupila“ emocionalno polje ljudi oko sebe.
To znači da njihovi stres, tuga i briga dolaze sa tobom kući.

Tvoj energetski sistem zna šta je tvoje, a šta nije ali um često pogrešno tumači signal.
Ako se emocija pojavi, mozak automatski pretpostavlja da je to naša emocija.

Magično pitanje

Naučiti da razlikuješ šta je tvoje, a šta si preuzela od drugih jedna je od najvažnijih veština.

Jednostavan način da to razviješ je da sebi postaviš jedno pitanje sledeći put kada osetiš stres, razdražljivost ili anksioznost:

To pitanje stvara distancu između emocije i tvog autentičnog stanja.
Vrlo često ćeš primetiti da intenzitet emocije odmah počinje da se smanjuje.

Besplatan događaj za tebe

Krajem maja držaću jedno predavanje Kafa sa terapeutom.
Pričaćemo o emocijama u telu, kako se prenose između ljudi i radu kojem sam posvetila život kroz susret sa studentima, klijentima i ženama koje do mene dolaze na ostrvo.

Biće to sjajan događaj i volela bih da budeš tu!

📅 Četvrtak, 25. maj u 17:30

👉 Prijavi se odgovorom na ovaj email i na dan dešavanja poslaću ti link za zatvoren prostor u kom ćemo se sresti i gde mi možeš postaviti i pitanje ili izneti svoju priču koja može biti od koristi drugim ženama.

Sa ljubavlju,
Maja

💌 Imaš pitanje koje bi volela da obradim u toku ovog javljanja, a ne želiš da ga postaviš uživo ?
Slobodno odgovori na ovaj mejl.

Ako ti je ovaj mejl prosledio prijatelj, možeš se prijaviti za tekstove o ličnom i duhovnom razvoju ovde:

Subscribe now

a ako želiš da uđeš u Healing Depths krug, možeš ovde

Krug

Kontekst: Nakon što je napustio Ostrva blaženih i prešao more, Zarathustra se vraća na kopno, ali ovaj put ne ide u svoju pećinu, već kreće u obilazak. U jednom trenutku nailazi na mali grad sa veoma malim kućama i tada izgovara govor upućen tim „malim“ ljudima. Govor je pun kritike njihove moralnosti i nosi naziv „O vrlini koja čini malim“.

Neki od odlomaka koje Jung analizira su:

„Avaj, radoznalost mojih očiju izgubi se i u njihovom licemerju; mogao sam da osetim svu njihovu mušičastu sreću i to njihovo zujanje oko sunčanih prozora.
Vidim toliko dobrote koliko i slabosti. Toliko pravde i saosećanja koliko i slabosti. Okrugli su, pravični i blagi jedni prema drugima, kao što su zrna peska okrugla, pravična i blaga jedni prema drugima.
Ponizno prigrliti malu sreću to oni zovu ‘pomirenje’! A pritom već krišom gledaju oko sebe, tražeći novu malu sreću.
U dubini, oni žele samo jedno: da im niko ne naudi. Zato ugađaju svima i čine dobro svima.
Ali to je kukavičluk, čak i ako se naziva ‘vrlinom’.“

Kao i obično, Jung se fokusira na Nietzscheovu oštru kritiku „nižeg čoveka“, jer smatra da je to projekcija njegove sopstvene inferiornosti. Smatra da se filozof u tom trenutku suočava sa sopstvenom senkom, projektovanom na to „malo“ selo, i daje sledeće zapažanje:

„Ako senku posmatramo kao psihološki aspekt ili kvalitet kolektivnog nesvesnog, ona se manifestuje u nama; ali kada kažemo: to sam ja, a to je senka, mi je personifikujemo i time pravimo jasnu razliku između to dvoje, između nas i tog drugog i u meri u kojoj to možemo, izdvojili smo senku iz kolektivnog nesvesnog.“

Ovde Jung daje ključ za rad sa senkom i uvodi nas u proces aktivne imaginacije. Nije dovoljno samo znati da senka postoji potrebno je razlikovati je u sebi i personifikovati je, kako bismo mogli da radimo sa njom, odvojeno od ega.

Važno je napomenuti da mnogi kritikuju Jungov pristup personifikaciji psihičkih sadržaja, davanje imena i osobina kao da su zasebna bića. Međutim, to nije ništa neobično: upravo tako funkcioniše naša psiha kroz snove i imaginaciju. To je njen prirodan jezik, zbog čega slične obrasce nalazimo i u religijama.

U jungovskoj psihologiji, personifikacija senke je neophodna da bismo joj mogli pristupiti, stupiti u dijalog i uspostaviti odnos kroz aktivnu imaginaciju. Kasnije ćemo videti kako se to konkretno radi.

Zato Jung dalje kaže:

„Ako uspemo da izdvojimo senku, ako je personifikujemo kao objekat odvojen od nas samih, tada možemo ‘uhvatiti ribu u jezeru’. Da li je to jasno?“

U ovom poglavlju Carl Jung ne objašnjava jasno kako se senka personifikuje, ali u prethodnom kaže:

„Zato, da bismo izgradili đavola, moramo biti uvereni da to treba da učinimo da je apsolutno neophodno oblikovati njegovu figuru. U suprotnom, on se odmah rastvara u našem nesvesnom i mi ostajemo u istom stanju kao i ranije.“³

„Uverenje“ je ključno: nije dovoljno intelektualno priznati senku; potrebna je duboka vera i emocionalna posvećenost kako bismo svakodnevno, disciplinovano, radili sa sopstvenom psihom. Bez toga, proces ostaje površan i ne donosi promenu. Ovo nije nešto što se radi usput, zahteva ozbiljan pristup.

S druge strane, iako Jung ovde govori o „izgradnji đavola“, to ne znači da senku treba doslovno tako oblikovati. Potrebno je dati joj konkretnu formu, a to možemo učiniti kroz likove iz snova ili imaginacije. Na taj način apstraktan pojam senke postaje nešto sa čime možemo stupiti u odnos.

U slučaju Friedrich Nietzsche, na primer, bilo bi korisno da je „spustio“ Zarathustra u taj grad i ušao u dijalog sa tim ljudima. Iz tog susreta mogli bi proizaći uvidi poput onog koji Jung navodi: da su upravo ti „niži“ ljudi koje prezire omogućavali njegov opstanak.

Ako to ne radimo, već ostanemo samo na intelektualnom razumevanju, ništa se suštinski ne menja. „Riba ostaje u vodi“ znamo da postoji i kakva je, ali joj ne možemo prići niti išta učiniti s njom.

Završimo sledećom rečenicom Carl Jung:

„Jer senka izlazi iz nas, i kroz senku možemo veoma loše prolaziti u odnosima sa ljudima, kao i sa kolektivnim nesvesnim. Pošto ‘ljudi’ znače kolektivno nesvesno, ono se na njih projektuje. Svako se u analizi poigrava Zarathustrinom sudbinom: to je najveći problem. Ali kada napravimo razliku između senke i nas samih, tada smo pobedili. Ako verujemo da se ona ‘lepi’ za nas, da je to naše svojstvo, tada ne možemo biti sigurni da nismo ludi.“⁴

Jung poistovećuje „ljude“ sa kolektivnim nesvesnim: mase predstavljaju ono bezlično, arhaično i nediferencirano u ljudskoj psihi. U kontekstu Zarathustra, „mali ljudi“ simbolizuju tu inferiornu masu na koju Friedrich Nietzsche projektuje sopstvenu senku.

U radu sa senkom kroz meditaciju kao i kroz Katatimno imaginativnu psihoterapiju, može se doživeti kao vrsta energije koja često nastaje u donjem delu leđa i širi se kroz telo. Ako joj dozvolimo da je svesno posmatramo, možemo početi da je razlikujemo od sebe; tada uviđamo da ono što mislimo, osećamo ili sudimo o drugima ne dolazi spolja, već iz tog unutrašnjeg izvora. Tada postaje jasnije da je to nešto kolektivno i odvojeno od našeg svesnog identiteta.

Za kraj, želim da podelim lično iskustvo vezano za personifikaciju senke, koje mi se dešavalo tokom onoga što neki nazivaju „astralnim putovanjima“, najčešće u zoru:

Od momenta kada sam otkrila da je moj dom na ostrvu, tokom sna mi se pojavljivao jedan neobičan poziv koji me je pozivao da ga istražujem, a često bi me u toku sna navodio da tragam ne znajući za čim. Ponekad sam uspevala da ga čujem, ponekad da uhvatim obrise i da krenem još dublje za njim. Nakon što sam osnovala Institut, pronašla gde mu je dom i kreirala svoj psihoterapijski modalitet, uporedo izučavajući Jungov radom, odlučila sam da svom snu postavljam pitanja i slušam šta ima da kaže. Jednom se pojavio kao ljudska figura sa rogovima i repom i tražio da stupim u kontakt sa jednom osobom. Kada sam to učinila, ispostavilo se da je toj osobi bila potrebna pomoć. Drugi put se pojavio kao žena, moćna, običnog narodskog izgleda, jednostavno obučena, koja pomaže svima i traži od mene da uzmem neki predmet.

Ta osoba se i danas povremeno pojavljuje, naročito kada postoji nešto važno na šta treba obratiti pažnju, više ne u tom intenzivnom moćnom obliku, već ponekad kao dete ili poznata osoba. Deluje kao da poseduje neverovatnu inteligenciju, što dodatno pokazuje koliko personifikacija može biti korisna za dijalog sa tim sadržajima, iako je u mom slučaju sve počelo spontano.

Verujem da ću o ovome pisati više u narednim tekstovima, ali znam da ću sigurno više govoriti na edukaciji

SIP edukacija za terapeute

kao i u okviru Arhetipa moći koji će u ovoj godini biti dostupan još jednom, nakon čega više neću držati ovaj format.

arhetip moći

Ako te zanima više o ovoj temi ili želiš da me posetiš na ostrvu, poseti moju službenu stranicu i odaberi jedan od ulaznih kanala za rad sa mnom.

ODABERI SVOJU ODAJU